Nešto dovoljno staro da se zove istorija – Ford model B
Keruak je napisao „On the Road“ (iliti „Na putu“) i započeo istoriju. Ja je neću pisati, već navesti šta sve čovek može da shvati ili nauči u Americi.
Austin ili Ostin je glavni grad američke države Teksas. Imao je neverovatan rast tokom „.com“ (dot kom) ere koji se nastavio i posle kraha tog modela poslovanja. Kako je veliki broj visoko tehnoloških kompanija odlučio da se stacionira ili napravi pogone postoji ogromna baza obrazovanih ljudi (Dell, 3M, IBM, HP, Cisco, Intel, Samsung). Neki kažu i da je sve to zbog gosp. Buša koji je tokom svog mandata stvorio mnogo olakšica ovim kompanijama.
Isto tako Univerzitet Teksasa je veoma jak i obrazovanje je na ceni. Mogu se slučajno pronaći i neke firme koje su zaboravljene (Borland).
Nema žurbe niti nervoze. Jednostavno, prostora ima za sve i nema uskih puteva niti nekih zakrčenja. Bitna stvar koju treba znati kada se vozite putevima u Teksasu (i još nekih državama, ali ne u svim) je da bukvalno pratite znake ili oznake na putu. Šta to znači? Ako negde piše „SKRENI“ onda skrećeš. Sa uglavnom svakog isključenja postoji mogućnost da se čovek vrati nazad. Kada negde piše STOP onda staješ ili te očekuje kazna ukoliko ima policije. Kada negde stoji STOP i ALL WAYS onda sa linije zaustavljanja kreće prvi onaj koji je prvi stigao na liniju. Uvek poštujte ograničenja. Mada iskreno rečeno, putevi su nekako tako napravljeni da čovek koji vozi ima osećaj koliko može brzo da ide. Kada se put skupi na 2 trake ne osećaš se baš najprijatnije kada juriš 120. Ah, da. Sve se računa u miljama.
I uvek koristite GPS.
Billy the Pljuc – Bane Kerac – U tem Teksasu…
Uglavnom se voze kola sa automatskim menjačem. Mislio sam da je takav način vožnje za curice i sada povlačim reč. Ko je to smislio treba da dobije medalju.
Nema kauboja i kaubojki, već mnogo visoko kvalifikovane radne snage. Kauboji se mogu naći u Dalasu.
Sve radnje, prodavnice, restorani imaju maksimalno predusetljive radnike. Ako neko kaže da je to sve isforsirano, mogu da mu kažem „hej, tako je u svakom poslu. ako ti nije dan to ne mora da bude i loš dan kupca“. Na kraju dana taj kupac stavlja hleb na prodavčev sto.