Sve mora da ode... čak i strana kola
Čini se da je Amerika ili bar delovi, jedan veliki eksperiment urbanog planiranja. Koncept predgrađa i kreiranja velikih tržnih centara radi nedeljnog snabdevanja je imao svoj životni vek i iz njega su proizašle dobre stvari. Fine kuće sa okućnicom i prostorom za decu su ideal koji mnogi ciljaju. Naravno, ovakav stil donosi i određene rizike npr. divljih životinja.
Kuće su u 99% slučajeva napravljene od drveta i veoma se brzo grade. Sa druge strane podložne su svim godišnjim dobima i temperaturnim promenama, što znači da je automatska i centralna klima prioritet, jer vas npr danju hladi a uveče greje.
Interesantna stvar koju sam čuo se tiče školovanja. Prva 2 razreda osnovne su zajednička a posle kao da ne postoji koncept odeljenja kao takvog, već klinci već sa tih 9 godina biraju šta će slušati od predmeta. Naravno potrebno je ispuniti određene zahteve koje propisuje država ali ne postoji mogućnost stvaranja prijateljstava na koja smo navikli.
Kako izgleda američka kuća
Sa druge strane, takvo ustrojavanje forsira ljude da prijateljstva i prijatelje biraju na daleko brži i možda iracionalniji način.
Potrebno je ući bar jednom u super market makar i tematski (elektronika/hrana/odeća) i pokušati obići i pogledati šta se sve nudi. Od takve količine raznovrsnosti jedini način je impulsivna kupovina. Ili će biti dizajn proizvoda ili prethodna analiza koja je ostala u memoriji. Mnoge stvari su približno iste sa cenom tako da implusno reagovanje ide ka stvarima koje privlače pažnju. Dobro dizajnirana stvar košta u svakoj kombinaciji.