Istina o PDV-u

Poslednjih nedelja (da ne kažem meseci), naslušao sam se svakakvih razloga zašto biti ili ne biti u sistemu PDVa, imati radnju ili doo i tako dalje i tako dalje… i sisteme naplate i zašto kreditirati kupce i plaćati PDV za njih.

I svi su tačni i svi imaju smisla. Ono što nema smisla je percepcija ko tu šta plaća.

• PDV (porez na dodatu vrednost) plaća onaj ko kupuje tj plaća prodavcu.
• Prodavac taj PDV prosleđuje (uglavnom) državi.
• Ukoliko prodavac kupuje nešto od kompanija koje su u sistemu PDVa – pošto je u tom slučaju kupac – PDV plaća nekom drugom.
• Stoga umanjuje svoju obavezu prema državi (platio je PDV na nekom drugom mestu)

Prosto kao pasulj.

U idealnom svetu – kompanije bi trebale da budu u sistemu PDVa i da svi plaćaju svoje račune u roku od 14 dana (zakonski limit od 2013-te u Srbiji je 60 dana).

Kako ne živimo na idealnom mestu i vremenu – svaki izbor (u sistemu ili van sistema PDVa) zavisi od toga šta želite da radite i gde želite da stignete. Sve ovo se odnosi na situacije da ste niste uvoznik… Tada se stvari menjaju ali ne preterano.

Po ličnom mišljenju, nema mesta štekanju i obavezi koja se pojavljuje u trenutku kada treba preći u sistem i papirologiji koja ima da se obavi. U tom trenutku nećete imati vremena da se bavite time – već poslom. Blagom kalkulacijom, granica za ulazak u PDV sistem je takva da morate imati promet koji zadovoljava malu kancelariju i 1.5 čoveka koji rade sa platom iznad proseka tj mala lepa kompanija. Zašto sebi stavljati am na vrat u najavi? Postavite sve na dobre noge i krenite u preduzetništvo.