Konsultant za tarot – Alan Miller via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)
Za početak objašnjenja ekonomije konsaltinga potrebno je postaviti par detalja. Detalji određivanja cene radnog sata opisani su ovde i nisu se mnogo promenili. Usluga je konsalting a teme su opisane u spisku usluga. Sve ostalo podleže nekoj drugoj ceni kako zahteva drugi set iskustava, znanja i efikasnosti.
Ali da se vratimo ekonomiji konsaltinga i smislu. Smisao konsaltinga je da
…će kompanije biti uspešnije kada pozovu nekoga van svoje organizacije zarad stručnog i nepristrasnog mišljenja – Edvin G. Booz (Booz iz Booz Allen Hamilton)
Sa druge (ekonomske) strane koliko vas košta klasičan radnik? Tj neko ko ima svoju fiksnu poziciju, određeni set znanja i iskustava, poznavanje okruženja – u srpskim uslovima recimo da je to magična cifra od 700€ u magičnoj valuti. To je naravno neto iznos koji osoba stavi u džep tj iznos koji je zaradila. Naravno ukupan iznos je veći i iznosi 1.225 i za godinu dana to iznosi 14.700€. Prema satnici za IT projekte raznih vrsta – taj iznos je dovoljan za skoro 184 radna sata konsultanta po punoj ceni. Svakako nismo uzeli u obzir koliko telo tj zaposlena osoba košta firmu sa svojom opremom, stolom, stolicom, učešćem u opštim troškovima…
Svaki konsultant će računari za dnevni posao 7 ili 8 sati što nas dovodi do minimalno 23 radna dana, što je mesec dana rada.
Uvek je pitanje da li će profesionalac tj konsultant za mesec dana uradi ono što zaposleni ne može da sastavi za godinu dana nakon kojih nemaš obavezu da plaćanja i držanja na platnom spisku.
Svakako da je konsultant angažovan za specifičnu stvar najbolje uložen novac koji možda nemate ali je sigurno najefikasniji način da se dobiju činjenice ili planovi projekata koje ste naumili u najkraćem mogućem vremenu bez previše filozofije, jer angažujete profesionalnce.
Sa druge strane da li postoji potražnja za takvim uslugama? Verovatno je da postoji ali u kojoj ciljnoj grupi?
Ovo je pitanje koje pisca ovih redova svakodnevno zaokuplja jer posla ima – ali ne u Srbiji. Zbog čega je lokalno tržište toliko nezainteresovano za ovu vrstu usluga?
Da li se problem potražnje zasniva na večnom problemu da vlasnici kompanija ili direktori ne mogu da prihvate da pamet može da gomili toliko da košta tj da intelektualni rad pojedinca može koštati koliko godišnja plata zaposlenog na konaku? Možda je rešenje u tome da se paradigma poslodavaca promeni.
Realno je da kada nema konkurencije, posao/prihod/profit postoje, što znači da realno nema potrebe za bilo kakvim unapređenjima.
Života od konsaltinga u Srbiji ima malo i vezan je za privredne grane koje nemaju veze sa informacionim tehnologijama. Sretao sam specijaliste iz finansija (porezi), građevinarstvo, infrastrukturni projekti, mesta gde nema mesta – amaterima. Mada, čak i kada su bitni momenti ili projekti u pitanju neko ima potrebu da uštedi tj usmeri novac u pogrešnu stranu umesto da plati i završi kako treba stvari.
U IT industriji, klijenti su van Srbije, tako da se traže projekti koji nisu vezani za ekonomiju ove zemlje.
Smatram da su konsultanti itekako potrebni ovoj zemlji i privredi i da postoji dovoljan broj domaćih ljudi koji mogu da pokriju potrebe. Naravno u ovoj ideji me vozi lokal patriotizam ali ne i realni podaci. Ma koliko bio spreman da radim, pitanje je klijenta kome su potrebne usluge po realnoj ceni.
Bilo je previše slučajeva kada vlasnici biznisa, direktori, šefovi više razmišljaju o novim kolima, dužini broda, sledećem ručku nego o boljem, efikasnijem, bržem poslu koji će biti ispred konkurencije. Moguće je da jednostavno nemaju konkurenciju tj da su u monopolu i da budućnost izgleda sasvim svetla iz njihovog ugla.
Problem nastaje onda kada mečka zakuca na vrata biznisa koji se nisu menjali i kada se traži neko ko može brzo i efikasno da reši problem (a na osnovu magičnog trougla u kome možete izabrati samo 2 stvari) što nije nimalo jeftino i svakako košta daleko više košta od tronedeljnog odmaranja na Maldivima all inclusive za dve osobe.
Cena intelektualnih usluga više nije na nivou kikirikija kako ljudi koji pružaju specifične usluge nisu majmuni i imaju od čega da žive, tako da maltretiranje kromanjonaca nema efekta – kako usluga mora da se plati.
Ekonomija konsaltinga je jednostavna – vrednost profesionalca prevazilazi korisnost klasičnog radnika za specifične poslove onda kada je sticanje znanja dugotrajan i ne tako siguran poduhvat. Da biste se baviti istim – morate znati puno i morate znati ljude kojima treba usluga. Ali isto tako morate biti spremni da držite standarde i da ne spuštate kvalitet.