Praćen podkastom Frikonomije o tome kako je Norveška jedan kratak period vremena bila druga zemlja po prodaji Tesla na svetu stigao sam do knjige „Zašto narodi propadaju/Why nations fail“ Darona Asemoglua i Džejmsa Robinsona – Poreklo moći, prosperiteta i siromaštva. Kao što to biva, knjigu prati i živa reč na njihovom blogu. Kupite knjigu – Amazon ili Klio (edicija Opstanak – izdato oktobra 2014te).
Razne recenzije, razgovore možete naći… Politika, Dušan Pavlović, Danica Popović, Saša Stevanović… i svaki će vam dati deo slagalice kojim ćete imati potpuniju sliku o onome što pročitate. Nemojte samo čitati recenzije. Čitajte knjige.
Svakako nisam spreman da komentarišem sadržaj iz akademskog ugla niti da poredim druge ekonomske teorije i profesore. Ono šta jesam spreman da uradim, je da sagledam problem o kome autori pišu iz preduzetničkog, ugla vlasnika biznisa, nekoga ko mora da živi sa zemljom u kojoj obavlja poslove i prati zakone, nekoga ko razmišlja van vremena poluraspada političara i želi nešto bolje za svoju okolinu. Svakako – pokušaću da ne otkrijem (sve) detalje knjige.
Svi mi (preduzetnici, političari, stanovništvo) živimo u okvirima određene teritorije koja ima zakone (ili pravila ponašanja) zasnovana na istoriji, političkim putevima, zakonodavstvu (i interesima koje je vlasnik zemlje – iliti kolonizator – imao pre odvajanja kolonija).
Suština knjige tj teorije je u tome da ekonomija i politika jedne države ne sme biti ekstraktivna u biti (zamislite kravu muzaru koja predstavlja teritoriju sa stanovništvom i institucije kao muzilice gde deo mleka odlazi onima koji drže aparate dok ostatak odlazi upravnicima pogona) inače se svrha postojanja zemlje fokusira na sledećeg upravnika i mužu.
Zakoni i država mora dozvoljavati kreativnu destrukciju svega (unapređenje svakog elementa društva, zakona) pa i kretanja novca. Privatna svojina i sigurnost svakog čoveka mora biti zagarantovana i država se mora držati toga kao pijana plota. Kreativnu destrukciju shvatite kao npr napredak koji pušta društvo stega (monopol, jedan način plaćanja – uplatnica…) i dozvoljava konkurenciju. Svakako vam je jasno da monopole mnogi vole i da im je u interesu da postoje još dugo dugo.
Nema mesta kukanju. Onda kada znate u čemu je problem onda znate i kako da ga rešite. Do tada je sve priča i gubljenje vremena. Da parafraziram –
Iako su ekonomske institucije kritične u određivanju toga da li će država biti siromašna ili bogata, politika i političke institucije određuju kakve će biti ekonomske institucije.
Oni koji su na vlasti prave izbore koji stvaraju siromaštvo.
Nažalost – stvar je skoro sigurno u rukama političara.
Onda kada ste sigurni u svoju imovinu i ne plašite se da izađete na sud jer verujete institucijama da će brzo i efikasno rešiti jasnim i zakonima koji se menjaju kako bi pratili realnost i jednakost – vi ćete se baviti biznisom, stvaraćete egzistenciju, plaćaćete tuđ rad, neće vam pasti na pamet da uzmete tuđe…
Onda kada ljudi nisu sigurni, oni odustaju od sistema i traže pravdu na drugoj strani ili odlaze.
Oni koji stoje na vrhu se boje kreatine destrukcije kako ona menja društvo i oslobađa ljude određenih okova. Ako nekome ne smrkne drugome ne svane – tužna je istina. Ali kome će u stvari smrknuti? Onima koji su se bogatili na monopolima treba presek i druga ekonomija i druga pravila igre. Oni koji ulaze u igru imaju drugu motivaciju i znaju da utakmica neće biti nameštena.
Ovo je knjiga koja je pojasnila mnoga osećanja koja nisu bila jasno definisana – u čemu je prokleti problem. Stvar je jasna. Evoluiraj sa imperativom da monopoli ne postoje i da zakoni štite sve a ne samo velike kako niko ne bi bio nedodirljiv.
U međuvremenu možete čitati oštrije reči od ovih koje čitate sada (Tarzanija).