Godine su prošle pune muka, borilo se za slobodu nemo… – Zdravko Čolić 1977 (Druže Tito mi ti se kunemo) Unazad godinama (da ne kažem decenijama) sam pokušavao da definišem samom sebi „šta je to profesionalac“ ili „kako da uprem prstom u nekog i kažem da je profesionalac“. Uvek bi mi u misli upale jasne profesije kao što su hirurzi, piloti – zanimanja koja imaju malo mesta za grešku i mnogo radnih dana/nedelja/godina vežbe iza sebe. Retki su slučajevi među ovim profesijama da se nađu amateri – jednostavno u opisu posla nema mesta za grešku i svaka se plaća životom. …
Kada konsultantima treba konsultant?
Jednostavan odgovor – onda kada nemaju odgovor ili se osećaju bespomoćno. Kompleksniji odgovor – onda kada nemaju pravi odgovor na pitanja, dotiču industriju koju ne poznaju, bave se procesima koji su evoluirali van standardnog seta znanja koje konsultant poseduje. Savršen odgovor – onda kada širi posao i uzima procenat.
Kontrola kvaliteta (1)
Poslednjih 11 godina ljudi odlaze u penziju. Tj oni koji dožive godine kao i staž propisan zakonom. U pitanju je ne tako komplikovana procedura ali zahtevna za koju se spremate mesecima pre samog prelaska iz zaposlenog u penzionera. Jel jelte imate vremena. Sticajem okolnosti bliska osoba nesebično već 10 godina pomaže prijateljima, komšijama, poznanicima, bivšim kolegama da prođe kroz proceduru odlaska u penziju. Mnogi ne znaju svoja prava a ni država sa svojim PIO fondom ne ukazuje na sve stvari. Da ne bih ulazio u mnogobrojne slučajeve koji su prošli kroz ruke – recimo da predstavnici PIO fonda baš i …
Đavolje osnove i detalji – lekcija (44)
Ako želiš da budeš heroj moraš da naučiš da voziš kola sa manuelnim menjačem – Sara Konor u Hronikama Sare Konor (posle neuspešnog bega njenog sina Džona Konora od Terminatora kome je zaslužan momenat nepoznavanja vožnje kamiona sa manuelnim menjačem) Suština prethodnog citata je u tome da postoje ljudi koji jednostavno znaju (instinktivno) kako treba raditi, upravljati ljudima, pregovarati, otpuštati, biti lukav itd. Takvi su zaista retki i lako se prepoznaju i naravno da ne znaju sve. Ali svrha ovog članka nije lament nad prirodno sposobnima već onome što je potrebno i sposobnima (bar onima koji znaju da nisu napravljeni …
Kako mala deca formiraju cenu – lekcija (45)
„Mmmmmm… Evo ovako… Hoću da pravim futrole za mobilne telefone. Kupiću malo ovog materijala i to košta 200 dinara. A da – trebaće mi i parčići. To ću dobiti u prodavnici – to im ne treba. Onda mi treba konac i igla a to ću da uzmem od mame. Trebaće mi i makaze. E sada – sve to me neće koštati više od 250 dinara. Prodavaću onda ove futrole za 400 dinara.“ Gde se pojaviše tih 150 dinara razlike? „Pa moram i ja nešto da zaradim. Toliko košta moj rad i moje vreme“ Mia, 9 godina
Zašto srpska IT industrija neće opravdati očekivanja države? (marketing)
Čitao sam da su ciljevi raznih političkih stranak – razvoj i fokus na razne grane industrije a pogotovu na IT industriju. Ako je iko ikada pogledao listu 150 najvećih kompanija u Srbiji i pokušao da ih konsoliduje po vrsti posla kojom se bave došao bi do veoma kratke liste koja govori o budućem fokusu političara i države, za zlatnim kravama zarad muže i prezentacije. Ali zašto IT industrija neće igrati igru države… Novi preduzetnici (IT) nemaju preterane želje za armijom programera, inženjera i potreba za slikanjem na nacionalnoj televiziji zarad potrebe „digitalizacije“ naroda iliti slikanje za medije. Nije da to …
Kako z*j*b*t* svoj posao?
Ovo nije teorija. Ovo je primer iz prakse koji sam primetio kod mladih preduzetnika (mladih u smislu posla, a u svim starosnim kategorijama). Zamislite proizvod – na primer sir (proizvod mleka) ili pekmez ili bilo koji proizvod koji se stvara po određenoj recepturi. I zamislite da ste uspeli da napravite određenu količinu – 10kg. Kako želite da proverite da li će proizvod da se prodaje, krećete sa ponudom u užem krugu ljudi (prijatelja). Stavimo za primer cenu od 300 dinara po kilogramu bilo kog proizvoda. Ukupni prihod koji možete da očekujete je 3.000 dinara. U prvom cugu uspevate da prodate …
Večera sa nepoznatima
Jednog 17.februara 2011.godine na zapadnoj obali SADa desila se večera između tadašnjeg predsednika SAD i direktora visokotehnoloških firmi. Ideja o večeri je nastala iz kratkog viđanja između Stiva Džobsa i Baraka Obame opisanog u knjizi o Džobsu Voltera Ajzaksona. Cilj je bio da se predsednik upozna sa ekipom koja vodi tehnološki sektor Amerike. Naravno – tu se našao cream-de-la-cream tech industrije i nisu to bili mali preduzetnici već momci i devojke koji su napravili korporacije sa previše milijardi dolara u banci. Jedan deo ekipe je želeo da priča o tome kako da se stvore bolji uslovi za oporezivanje i sl. Drugi …
Best in life
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=6PQ6335puOc] Ne… ovo su možda bili nekada standardi ali su se stvari promenile. Samo ću citirati poslednjih par rečenica i namerno ih malo izvući iz konteksta Dostignuće bez zahvalnosti vas čini ambicioznim ali bednim. Zahvalnost bez dostignuća vas čini neambicioznim ali srećnim. … Ali da bih izbegao da činim sebe i svoje bližnje bednim, morao sam da pronađem nedostajući element: zahvalnost. Jedina stvar koju sam pronašao je kuvanje. Ako mu se posvetite na način koji sam pokazao će vas naučiti da postanete potpuno svesni stvari koje već posedujete. Moj savršen dan skoro da ne košta ništa (u novcu – prim.aut.). …
Manuel
Jedna od glavnih tekovina društva je rad. Kada pogledam unazad – dešavalo mi se da radim stvari koje se zasnivaju na seriji manuelnih, glupih i dosadnih procesa. Nije ih bilo moguće ponoviti niti delegirati. Nekoliko puta sam pomislio kako bi bilo divno delegirati i ne razmišljati o toj seriji dosadnih i glupih stvari. Ali – neko ih je morao uraditi i bilo mi je bitno da stvari budu urađene kako treba. A i ako ne ispadnu kako treba – odgovornost je moja. Čak i kada bih uspeo da delegiram – odgovornost bi i dalje bila moja. Moje večno pitanje je …