Čovek u areni
Ne računa se kritičar; ili čovek koji ukazuje na to kako je snažan čovek posrnuo, ili gde je onaj koji čini stvari mogao uraditi nešto bolje. Sve pripada čoveku koji je zaista u areni, čije lice je neprepoznatljivo od prašine i znoja i krvi; ko napreduje hrabro; ko greši, ko ne uspeva i ponovo se vraća, jer ne postoji pokušaj bez greške i neuspeha; ali koji je zaista tu da uradi stvari; koji poznaje veliki entuzijazam, veliku požrtvovanost; koji troši sebe za cilj vredan žrtvovanja; onaj koji poznaje trijumf u velikom dostignuću, i koji u najgorem slučaju, ukoliko ne uspe, znaće da nije uspeo sa velikom smelošću, tako da njegovo mesto nikada neće moći zauzeti hladna i plašljiva duša koja nikada nije iskusila pobedu ni poraz. – Teodor Ruzvelt
Čovek u areni – odlomak iz govora „Građanin u Republici“ iznet na Sorboni, u Parizu, Francuska 23.aprila 1910.godine