Odnos cena-kvalitet ili kako se ne plašiti naplatiti skuplje?
Kvalitet i cena
Pod pretpostavkom da živite zdrav život 
i vežbate, pozitivno razmišljate, čitate knjige o zdravlju, verovatno se trudite i da se hranite zdravo.
Ako ste se godinama trudili da kupujete npr. hleb i peciva od “integralnog” brašna, klica i sl, verovatno ste u 99% slučajeva kupovali (ne znajući) obojeno pecivo sa sporadičnim nedefinisanim zrnevljem.
Profesionalni pekar je u privatnom razgovoru prokomentarisao moje oduševljenje kada sam probao i hvalio “zdravo” pecivo iz sada već zaboravljene pekara na Đermu.
Vidi, nemoj da se ložiš. Pravo brašno koje se koristi za npr pravi ražani hleb ne možeš da kupiš u zemlji. U stvari čak i ako ga pronađeš u nekom opskurnom mlinu cena bi bila toliko velika da ne bi bilo isplativo praviti hleb. A i na kraju kada ga napraviš, kora bi bila toliko tvrda da niko ne bi jeo takav hleb.
U stvari, ljudi se zadovoljavaju tekstom na polici koji opiše hleb kao ražani. Ubacuje se boja i poneko zrnevlje i to je to. Niko neće da se bavi takvim hlebom.
Pre godinu dana su mi austrijski poznanici spomenuli da njihovi prijatelji planiraju da otvore pekaru i bave se proizvodnjom crnog/ražanog hleba, interesantnog peciva i još ponečeg. Tada sam bio veoma skeptičan. I onda sam u jednom trenutku video na uglu Svetozara Markovića i Krunske Roggenart.
Sve ono što nikada niste probali na pravi način ćete naći tamo.
Nikada se ne plašite da tražite više za kvalitet.
Prava tema ovog članka je: Da li zaista verujete u sebe i šta mislite da uradite povodom toga?
Kako je primarna tema ovog bloga poslovanje i motivacija preduzetništva, prava stvar proistekla iz primera Roggenarta je ta da i pored nabavne cene sirovina, prostora u ozbiljnijem centru grada, svim onim problematičnim detaljima preduzetničkog posla i maloprodajnog objekta u slučaju da niste korporacija, možete da prodate kvalitet.
Novi objekti se otvaraju, poseta raste, priča se širi. Šta više preduzetnik može da očekuje? Više poštovaoca kvalitetne ishrane – povećanje ciljne grupe.
Hleb koji košta 3 puta više od klasične vekne jeste skup ali je pitanje kako ga jedete i kako shvatate tu vrstu hrane. Ako znate da jedete kvalitetno i da ćete ga jesti 3-4 dana ako ne i duže, taj hleb itekako vredi.
Kada znate šta radite, i verujete u svoj proizvod možete ga ceniti koliko želite i prodati ga.
Više informacija o Roggenartu na ekapiji, slike koje naše Google, kratki pregled u Caffe&Baru i poneki komentar Internet zajednice.
Slični članci
- Osvrt na stare zanate i istoriju
- Hleb i kifle – revisited
- Na putu – Belgija (2)
- Procena, cena, cenjenje tuđeg rada – lekcija (37)
- objašnjenje konsaltinga (4) (5)
- Istrajnost – komentari na preduzetništvo
Popularity: unranked [?]
2 odgovora na "Odnos cena-kvalitet ili kako se ne plašiti naplatiti skuplje?"
Mnogo volim ovu pekaru, doduše nisam kupio hleb ali probao sam većinu ostalih peciva i sve je za pohvalu, tako treba da budu peciva iz pekare, a tek kroasani njihovi koji su puni do vrha čokoladom, sirom itd. ne mogu da se porede sa drugim pekaricama koje su jadne u poređenju.