HR, informacije, Poslovanje, život

Web programer od 1000 EUR

19/08/2010 | 9 Komentari

Ada Lovelace - The first computer programmer and 19th century mathematicianPosle više članaka koji su se pojavili i diskusija o platama web programera, razmislio sam o tome šta programer mora da zna kako bi mogao da traži i dobije platu od 1000 eura.

Plata od 1000 eur podrazumeva i ostale stvari kao i poreze i doprinose, socijalno i penziono kao i ostale beneficije koje dolaze sa stalnim radnim mestom. Kompletan paket cene programera tada skače na 1750 eur. Na godišnjem nivou stiže se do cifre od 21.000 eur. Realno programer svojim radom treba da donese i profit firmi za koju radi tako da bruto iznos projekata koje programer radi bi morao da ide oko 40.000 eur. Ne zaboravite, čovek u firmi ne predstavlja samo trošak već koristi i druge resurse koji ulaze u račun. Čist profit na godišnjem nivou po čoveku može biti tek 3-4.000 eur.

Popularity: 6% [?]

informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Problem percepcije web preduzetnika

23/04/2010 | 3 Komentari

web site

izrada web site-a

Pošto vebsajt?

Zavisi koga pitate i za šta vam treba.

Ako ste samostalni i imate iskustva i treba vam jednostavna stranica… verovatno možete i sami da završite posao. I to je sasvim ok. Sa skoro 0 (nula) budžetom možete da završite puno koristeći društvene mreže, besplatne verzije servisa, jednostavni hosting.

Ako želite bilo šta ozbiljnije čeka vas ozbiljno stavljanje prsta na čelo i stara dobra olovka i papir, ili bar neki program za tabelarne kalkulacije.

Gledajući predavanje g. Živaljevića na Etrgovini je pokazalo (više puta poslednjih godina) da shvatanje produkcije web site-a zahteva vreme, ljude (veći broj) i novac. Slajd broj 39 (u prezentaciji dole) prikazuje presek troškova ODRŽAVANJA sajta u privatnoj režiji.

Takođe većina stvari može da se i outsource-uje i onda bavljenje autorskim timom košta manje ali i dalje košta. Da li ste ikada stavili na papir koliko to na kraju košta za godinu dana?

Slična iskustva ima i g. Malik iz eZadra (izvori – Live-e.tv i Miloš blog), na seminaru o Internet oglašavanju, koji je objasnio kako funkcioniše život portala kao i troškovi koji postoje uz naravno i profit (gde leže).

Ono što je samo blago napomenuto je koliko košta izrada Web site-a (ipak u daljem tekstu vebsajt). Kao odgovor na pitanje, g. Malik je rekao – dosta. Ali nije rekao mnogo jer je prošao kroz stavke dole navedene i razumeo o čemu se ovde priča.

Za kvalitetnu distribuciju sadržaja, kreiranje sadržaja, SEO i oglašavanje potreban je kostur koji vlasnik ili uređivački tim “pune”. Takav sistem košta.

  1. proizvodnja vebsajta
    • informaciona arhitektura – IA ()
    • doživljaj korisnika – UX (da li je sve logično na vašem sajtu/portalu)
    • dizajn – UI (ipak komunicirate sa publikom kojoj treba da prija vizuelni doživljaj)
    • programiranje (uvek postoji neki specijalni zahtev koji ne postoji u osnovnoj verziji bilo kog okruženja)
    • testiranje (ne izbežna stavka koju svi preskaču ne bi li umanjili cenu… na kraju čovek plati kroz loš PR)
    • komunikacija (ne želite da pričate sa svakim članom razvojnog tima već sa osobom za kontakt)
    • …
  2. infrastruktura
    • zakup prostora (ozbiljan sadržaj ozbiljno zauzima prostor)
    • bandwidth (ako imate ozbiljan broj posetilaca i saobraćaj ne možete imati hosting od 2.000 dinara)
    • mađioničar (u stvari sistem administrator koji sklapa kockice sistema da on bude brz i efikasan – jer niko na internetu ne želi da čeka)
  3. održavanje vebsajta a ne “punjenje”
    • nove funkcije i mogućnosti programer(i)
    • skaliranje infrastrukture prema poseti – sistem inženjer koji se bavi serverima/ bazama/ keširanjem
    • novi baner / logo – dizajner na poziv

Sve je u redu kada pravite u kućnoj radinosti projekat i finansirate ga svojim vremenom, sposobnostima i uz pomoć prijatelja. Ako želite da pređete na sledeći nivo, stvari počinju da koštaju.

Sve gore nabrojano ne sme da napusti papir a da nije uvršteno u biznis plan ili bar plan troškova.

Ispustite neki od elemenata i imate problem u najavi. Svi gore pomenuti ljudi koštaju iako nisu na vašem platnom spisku (pored onih koji jesu i kreiraju sadržaj). I njih neko mora da plati, i oni su nečiji.

Kada postavite pitanje “pošto vebsajt” budite spremni da odgovorite i na ostala pitanja:

  1. za šta sajt služi
  2. koji je biznis model
  3. koliko imate novca

Poslednje pitanje je uvek škakljivo ali ako realno date informaciju dobićete realan odgovor šta je za te novce realno dobiti. Bilo koja firma koja drži do sebe i kvalitetnog poslovanja neće preuzeti uzaludan projekat koji nema budućnosti i koji ne može staviti u svoj portofolio.

Koliko košta imati koristi od web sajtaPogledaj još neku prezentaciju od IT Događaja.

Popularity: unranked [?]

Poslovni model države

McDonalds je u poslu sa nekretninama.

Amazon se bavi fizičkim magacinima i skladištima podataka.

Parking servis je u poslu naplate kazni.

Već duže vreme razmišljam o tome šta predstavlja porez, zbog čega postoji i za šta se koristi. Sve je to zbog situacije u kojoj se pronađe preduzetnik/privatnik (ovo ponekad zvuči negativno kao da smo zlikovci) kada ozbiljan posao i protok novca (eng. cash flow) ugrozi egzistenciju firme.

Kako to?

Kao firma, za svaki račun koji izdam moram odmah platiti (ili na kraju obračunskog perioda) PDV koji sam iskazao. To znači da ne mogu da čekam naplatu novca i time platim PDV već se forsirano bavim jurenjem klijenata koji treba da plate.

Svako izdavanje računa je gledanje u zvezde sa pitanjem: da li će mi platiti na vreme?

Kada su u pitanju veliki maloprodajni lanci, situacija je drastično drugačija. Kupci daju direktno gotovinu koja se automatski prosleđuje gde treba. Dobavljači ispostavljaju račune koje zatim lanci koriste za odbitak PDV-a.

Realno, ako prodaješ intelektualni rad, imaš problem. Ako si posrednik ili krajnji prodavac u daleko si boljoj poziciji jer jednostavno igraš se ulaznih i izlaznih računa.

Ispada da je poreska politika zasnovana na podsticanju velikih obveznika i trgovina.

Ali šta se dešava sa malim kompanijama koje proizvode ili prodaju intelektualne usluge?

Imam osećaj da me država direktno koči da poslujem sa punim plućima jer moram da se pazim da ne rastem koliko to zahteva tržište.

Razumevajući potrebe državanog aparata da održava samog sebe da li može da mi pomogne da održim i ja sebe? Kazne za kašnjenje u plaćanju PDV-a kreću od 100.000 dinara po poslednjoj informaciji. A taj novac negde mora da se naplati.

I da se vratimo priči o poslovnom modelu. U kom poslu je država?

Da li je država u poslu naplate kazni?

Popularity: unranked [?]

Markeri + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
2

Prilagođavanje

najbolji proizvod za snežne dane

šta raditi kada radite gvožđe

Na uglu Kursuline i Njegoševe u Beogradu gazda gvožđare je u jeku snežnih dogodovština koje su iznenadile putare, shvatio da klinci nemaju sanke i da bi ih imali moraju da plaćaju suviše novca za neke svemirske konstrukcije.

Jednostavna reklama, jednostavan proizvod, plati i nosi.

Čista konverzija, sezonski proizvod, mali troškovi, proizvodnja po potražnji.

Rešenja su ponekad tako jednostavna.

Popularity: 1% [?]

Markeri + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje
0
informacije, Poslovanje

kada vam ne plate – lekcija iz poslovne škole (5)

16/09/2008 | Nema komentara

This is huge.Imate različite opcije:

  2. Budite neumorni sa telefoniranjem
  3. Šaljite pisma upozorenja
  4. Aktivirajte menice (i nadajte se da račun nije u blokadi)
  5. Ćutite o bruci koja vas je snašla
  6. Tužite ih
  7. Oprostite se novca i beležite poslovni gubitak

Ili u eri modernih komunikacija kada ste sigurni da vam nikada neće platiti i nije vam bitno da održite dobre odnose (a zašto i biste)

  2. Uložite par sati vremena i napravite lošu reklamu na Internetu
  3. Iskoristite SEO alate za koje dužnik i ne zna da postoje
  4. Lošu vest publikujte na više jezika
  5. Vašoj muci dajte krila sa dokumentima koja potvđuju priču
  6. I sve ovo uradite nakon što dužnik i dalje odbija saradnju posle objašnjenja kako ćete obznaniti njihovu bruku

Stvar je u tome da firma koja je tražila uslugu ili proizvod to uradila sa namerom da poveća profit ili poboljša poslovanje.

Niko nije terao firmu dužnika da traži proizvod ili usluge. Zašto su ulazili u priču ako su znali da ne mogu da plate?

Loš menadžment, loše planiranje, loše kretanje novca?

Ne gubite vreme i snagu razmišljajući zašto se sve desilo, već iskoristite na najbolji mogući način.

U krajnjem slučaju možete iskoristiti kompanije koje će naplatiti vaša potraživanja umesto vas. Naravno za određenu svotu.

OeKB, Coface Austria, SAS

slični članci

Popularity: 100% [?]

informacije, Poslovanje

rabati, popusti, diskontne cene… – lekcija iz poslovne škole (4)

15/09/2008 | Nema komentara

DSC_0001Zašto se daju popusti?

Osiguravanje posla ili prodaje kako biste imali stabilan i očekivan priliv, tako što ćete umanjiti cenu i biti ortak sa kupcem/klijentom.

Proizvođač ste i nemate svoje maloprodajne kanale, i popustima ka distributeru dajete prostor svom prodavcu da izađe na tržište, reklamira se, transportuje robu, plati radnike i ima profit.

Ako ste prva ruka u lancu odmah posle proizvođača (primer gore) imate manevarskog prostora za brži posao i kretanje novca, tako da možete omogućiti prodaju malim prodavnicama i svoje troškove maksimalno umanjiti.

U svakom koraku rabat ili marža ili profit se sve više umanjuje. Osim ako nemate slobodno tržište gde ste slobodni da se nadograđujete na cenu po svojoj volji ili bar po preporukama proizvođača.

Ako se iznenadite cenom nekih proizvoda u prodavnici zapitajte se koja “ruka” u lancu vam prodaje robu.

U slučaju da imate ozbiljnu firmu iza sebe onda imate i strožije uslove rada.

Može vam se desiti da dobijete fiksnu cenu po kojoj morate prodavati proizvod, gde se nivo građenja cene smanjuje i forsira vas da maksimalno smanjite troškove i povećate prodate količine.

Neke firme su dovoljno jake da postave ovakve uslove.

U nekom od narednih tekstova o formiranju cena.

slični članci

Popularity: 34% [?]

Dan u životu (srpske) kompanije (1)

space2-main-img

Ustajanje u 5 svakog dana, vikendima u 6 (mora čovek nekada da se opusti).

  • Vežbe (sa trčanjem – ponekad)
  • Higijena (…)
  • Kafa/čaj/sok
  • Bitna pošta pisanje/čitanje
  • Šta ima novo u svetu? (Google Reader, endo)
  • Malo pisanja i marketinga (ecto)

Uaaaau! 8 sati…. Šta sada?

Popularity: 74% [?]

Markeri + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja
3