U maju 1998.godine bio sam u Engleskoj.
Sticajem okolnosti bio sam smešten u malom hotelu Heatercliffe pokraj grada Frodsham u okrugu Cheshire.
Tokom večere čuo se pucanj ali niko se nije pomerio niti uzbudio. Ok, ako se ljudi oko mene ne uzbuđuju onda je sve u redu.
Par minuta posle, čovek obliven krvlju prošetao je salom za ručavanje pijuckajući koktel. U redu, englezi imaju možda čudan smisao za humor ili horor.
Na putu do sobe, primetio sam i ženu koja je ležala na sred hodnika imitirajući otrovanu služavku i ekipu od 4-ro ljudi koji su ispitivali mesto zločina.
Na kraju sam shvatio (uz objašnjenje „večernjih“ detektiva) da je u pitanju noć misterije (‘mystery night’) gde se oživljavaju neke od knjiga Agate Kristi ili ser Artura Konana Dojla, ili čak izmišljaju na licu mesta.
Slobodno vreme, mašta i slobodna sredstva su osnovni preduslovi uspeha ovakve preduzetničke ideje.
Ponuditi lokaciju i ideju je relativno lako ali ljudi koje interesuje igranje određenih uloga i oživljavanje tj preživljavanje knjige traži vreme i posvećenosti.
Ovakva ideja neće skoro biti prihvaćena. Recimo, na primer, zbog onog pucnja. Neko bi možda izvukao svoj pištolj plašeći se za svoj život i napravio bi pravi pokolj.