Zadnjih mesec dana samo sastanci. Na najčudnijim mestima u najčudnije vreme sa veoma čudnim ljudima.
Šalu na stranu, isto tako i mnogo dobrih ljudi, na normalnim mestima u normalno vreme.
Ali nakon intenzivnih mesec dana sastančenja došao sam do određenih pravila:
- ponedeljak – sastanci nikako, ljudi su se tek vratili sa vikenda i žele da pored kolegijuma ili problema koji su se stvorili urade još nešto
- utorak – generalno divan dan za sastanke sa druženjem, jer su se stvari raščistile
- sreda – strogo poslovni dan, stvara iluziju dobre organizacije i daje vidljivost svima, kako onima koji pozivaju tako i onim koji se zovu
- četvrtak – samo pre podne, i samo za sastanke koji su se pomerali od prošle nedelje ili od utorka do srede
- petak – nikako ne praviti sastanke u firmi, obavezno van kancelarije kako biste brzo stigli kući, sastanci samo posle 15 časova
Sve ovo pada u vodu ako imate jagnjeću želju (eng. death „lamb“ wish) i pripadnik ste obožavalaca restorana i radnih sastanaka uz jagnjetinu „Kod Savića“.
Onda je svaki dan pogodan, sem vikenda kada mora da se odmara.