The end?

Tamo gde se stvari završavaju… – Bežanijska kosa, Beograd – 44.832821, 20.397338

Prošlo je više od 10.5 godina kada sam počeo „legalno da radim“ za neku firmu..

Takođe pre 15 godina sam počeo da zarađujem radeći takođe za jednu firmu ali ne baš tako legalno. Mladost, neiskustvo i paralelno studiranje tokom kraja veselih 90-tih. Sve je jasno.

Prošlo je tačno 6 godina od kada sam odlučio da napustim okrilje korporacije i poslao pismo o prestanku radnog odnosa. Posle 4 meseca sam otišao u preduzetnike i osnovao firmu sa kumom. Toliki otkazni rok sam dao kompaniji kako bi našli adekvatnu zamenu. Po mnogima – i više nego što je potrebno.

Posle jače od godinu dana – sa prijateljima sam osnovao novu kompaniju – i postao serijski preduzetnik. Nakon 8 godina sam prodao svoj udeo u istoj kompaniji i vratio se originalnim konsultantskim uslugama.

A zašto sve ovo pišem?

Preduzetništvo u ovoj zemlji (i ostajem pri tome) mora da se razvija. I to je posao za mlade ljude koji žele da urade nešto drugačije. Takođe – moraju da dobiju kredibilne savete od onih koji su već prošli kroz proces razvijanja ili će padati na glupostima i ponavljati istoriju. Savetnik ili mentor – izaberite sami.

Dođe vreme kada moraš da sagledaš gde si i šta si i kuda dalje. Meni je došlo vreme da se konsolidujem i prepakujem svoje karte. Sudbina tj život kompanije Gaia Consulting je na prekretnici – šta dalje.

Kada će biti bolje? (lista)

Kao društvo sve više siromašimo i stežemo kaiš. To i nije toliko loše ukoliko se radi zbog pravih stvari. Ukoliko se to radi zbog manjka opšteg novca iliti keša to je drugi problem – nemaština.

A kada sagledam iz neke perspektive (odeš na par dana van zemlje npr) mesto gde i kako živimo ne vidim da će u dogledno vreme (period od rođenja do prvog dana osnovne škole deteta = 7 godina) biti bolje niti da će se stvari menjati. Možda samo prisilom.

Pod biti bolje podvodim

  • razvoj industrije a ne odugovlačenje umiranja gubitaša,
  • šaltanje državne strategije razvoja sa teške industrije i megalomanskih projekata na preduzetništvo i opismenjavanje ljudi da se bave svojim životom i egzistencijom,
  • drastično smanjenje državne administracije
  • ukidanje redova za komunikaciju sa državnom upravom
  • automatizaciju poslovnih procesa (firme koje se otvaraju radi širenja posla) ovo je delimično rešeno SEF-om uz puno problema
  • liberizovanje tokova novca (čitaj online plaćanje, strani procesori kartica, valuta)
  • svođenje posla APRa, banaka, poreske uprave na njihove okvire (šta treba da interesuje banku zašto ja nešto plaćam – za to odgovaram državi a ne banci, poreska radi svoj posao a ne uteruje novac u budžet, APR ne treba da zanima šta će meni informacije o pojedinim privrednim društvima ako plaćam tu informaciju po važećem cenovniku)
  • otvaranje podataka tj baza podataka i svođenje na web servise kako bismo i mi sami pomogli našoj zemlji ako znamo i umemo (Open Government stav i Open Data inicijativa) delimično
  • ulazak u Evropsku uniju (i nad popom ima pop – neko mora i nas da tera)
  • cene avionskih karata koje odgovaraju realnosti i letovi do susednih država (rad na obimu uz ekonomsku isplativost)
  • cilj svakog od nas – realna štednja i optimizacija – i realno razmišljanje šta će biti i sutra i prekosutra i dan posle
  • manjak vesti (na svim medijima) koji dovodi do bavljenja (sada nama) trivijalnim stvarima
  • više preduzetnika i uspešnih ljudi koji nisu nedodirljivi – žele da dele iskustva Moja Firma, Naša mreža, …

Sve što sam napisao je (nadam se) lepo i sjajno kao želja jednoj državi. A zašto je ovoj kompaniji vreme prekretnice?

Lični stav

Ja realno u ovom društvu zaista ne vidim kako naše znanje mogu da unovčim. Tj ovom društvu i industriji ne trebaju naše usluge. Ovoj zemlji trebaju aktivisti koji će da lože raju da će biti uskoro dobro (gde uskoro teži trećem dobu slušaoca) i koji će se u stvari baviti sami sobom kako bi obezbedili egzistenciju.

Jer od nečega ipak mora da se živi.

Neko mora da ostane ovde da bi država postojala ergo i državni aparat. I dalje je državni posao bolji i isplatljiviji od privatnog. U kom gradu? U ovoj zemlji rođaci. Prethodna lista nije zezanje i voleo bih da bacim neku paru da za 7 godina više od pola liste neće biti ispunjeno a normalno je da bude. Ja sam spreman da se kladim – a vi – da li ste spremni da sačekate ovde to vreme?

Update (2024): 1/3 stvari sa spiska se sklonila nakon 12 godina. Ovim tempom, stižemo 2041.godine do rešavanja svih stvari. Slučajno, tada je i moje vreme za standardnu penziju.

Problem high end usluga

Poslednjih dana radim na projektu. Da li znate kako je lepo kada radite posao koji volite? I koristite sva ta znanja koja ste stekli mukotrpno? Divno. Ali taj projekat nije za ovo tržište niti će biti skoro blizu. Tako da – ovo tržište ne treba ljude koji znaju i koji hoće da rade. Ovo tržište je u fazi da joj trebaju udarnici – ljudi sa snagom koji neće da postavljaju suvišna pitanja. Ima ko će da razmišlja za njih. Pametni i vredni su skupi i nisu uvek poželjni (u ovom društvu).

Kada te društvo neće ili ne želi – promeni igru.

Momenat samospoznaje

Moj poražavajući momenat se desio pre nekoliko dana (koji je i inicirao ovu temu) kada sam shvatio da smo svi užasno osakaćeni i da nikada nećemo dostići svoje roditelje (jer svi želimo – ili bar većina – da budemo bolji).

Dostizanje se neće desiti jer nećemo moći da zarađujemo i izdvajamo za ne-elementarne stvari veoma malo – nećemo biti ni blizu kvalitetu života koji je nekada postojao. I bićemo frustrirani.

Takođe srednja klasa kojoj većina teži će biti sve manja – do trenutka kada banke budu posedovale zemlju i stanove koji su pod hipotekom i biće nam svejedno. Osakaćeni smo jer nismo znali da presečemo. Tj isekli su one koji su sekli.

Sečenje stvari/problema

Da ne bismo živeli u zemlji pozitivnih razmišljanja i verovali da će sve biti u redu samo ako radimo kako treba, mi ćemo kao pravi preduzetnici i odgovorne osobe da sečemo sada, i nećemo čekati starije da nam kažu da Deda Mraz ne postoji.

Devojčice i dečaci – život je jedno teško mesto gde moraju da se donose i teške i lake odluke. Možete terati svet da se okreće kako vi želite ali onda morate da budete užasno jaki i sa dobrim leđima. Kada nemate dobra leđa, onda morate da imate stabilan keš flou i finu rezervu da biste mogli da se ****** (pravite važni). Ako dopustite da odluke donese neko umesto vas tj prepusti vam da donesete samo jednu moguću odluku – tada je prekasno. Bila to inspekcija, poreska uprava, banka ili neka deseta institucija. Naučite da donosite teške odluke, odgovorno i sa puno kojones – bili bata ili seka.

Promena pitanja

Više pitanje nije

Da li da odem ili da ostanem? (eng. Should I stay or should I go)

Sada je pitanje

Zašto da ostanem?

Da li je ovo kraj? Ne znam. Presećićemo.

Update (2016): Presečeno – radimo sa inostranstvom u saradnji sa stranim partnerima. Domaće tržište nije na tom nivou i pitanje je kada će biti. Lista se nije pomakla (osim po pitanju kretanja novca – pojavio se PayPal koji je koristan samo u radu sa inostranstvom – domaći kupci se ne dešavaju).

Update (2018): veoma presečeno – kompanija i dalje funkcioniše ali bez mene kao zaposlenog i operativnog direktora. Odlazim u Švajcarsku i radim za korporaciju.