Zapadna Virdžinija zalazak sunca iza planina – Kim Seng via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)
Katastrofa će da stane. Napadi adrenalina, panike, entuzijazma, očaja i svega ekstremnog će proći.
Šta dalje? Ili šta posle?
Stvar je jednostavna. Moramo da radimo. Jedini način da izađemo iz problema je rad. Kakav je to posao? Udarnički. Skup. Znači izvoz.
Jedini način da doprinesemo je da radimo više, prodajemo više, izvozimo više, prodajemo znanje jer proizvodnje kao takve u klasičnom smislu reči (teška industrija, poljoprivreda, sirovine) nema. Da ponovim NEMA, i neće je biti ili će joj trebati mnogo vremena da se vrati na neki nivo uz pomoć mnogih promašenih ideja bez pokrića (čitaj analize i priprema – vođene čudnim planovima predsednika opština i sl).
Ono šta moramo da zaboravimo je pomoć. Pomoć koja će doći mora da ode u obnovu porušenog. Sva pomoć koja dolazi će se rasparčati prema prioritetima i idejama koje vlast može da ima. Mi nećemo imati luksuz da mislimo o toj pomoći i kako će stići do nas. Otići će ka porušenim kućama i tako treba da bude. Da li će otići u neke izgubljene fabrike koje je pregazilo vreme? Nova ekipa treba da bude pragmatična i postavlja stvari na zdrave noge. Ako nastave po starom – nemožemo očekivati napredak.
Imamo prostora za čist start, ali bez patetike i spremnosti za lezilebovanje. Sada je jasno da takvih ima sve manje u ovom društvu.
Ako smo i navikli da živimo od kredita, pomoći – krajnje je vreme da prestanemo da živimo od istih i da stanemo sa spuštanja kriterijuma – jer hvala višoj sili koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar – uvek tu neko nešto nadomesti i neki drugi posao doda prihoda da bismo mogli da funkcionišemo. Prihvatimo da toga nema više.
Imamo znanje i imamo pamet koja se dobro unovčava. Nemojte prodavati sirovu radnu snagu outsourcing-a već konačnu uslugu pred klijentima. Biti nečija kučka je možda ok na početku kako bi stvorili portfolio i stekli iskustvo ali na duge staze nije lepo plus je i jeftino. Uvek će biti neko iznad vas – recimo država sa svojim porezima – ali to ne znači i da neko drugi treba da uzima svoj, navodno, deo. Država je neminovna i treba je uzeti u kalkulaciju jer tako možemo da joj pomognemo.
Dovoljno ste mladi i snažni i imate znanja. Možda nemate ili niste imali petlje da se upustite u utakmicu. Ali je sada krajnje vreme. Ovo je vreme promena – kada se menjaju paradigme i ljudi bude iz sna u kom su živeli. Mnogi će se vratiti i kukati – ali vi koji čitate niste ta ekipa. Energija koja je otišla u kukanje je beskorisno potrošena energija kao i vreme. Iskoristite ga najbolje što možete.
Najbolji način kojim možete pomoći svojoj zemlji je da radite za sebe i da pravite firmu kako bi vaša znanja mogla da se šire kao i klijenti. Da, plaćaćete poreze, a to je na kraju krajeva državi samo i bitno. Ako prave probleme – sada je bar jasno, ne mogu tako lako da sklone stvari. Vi ćete biti većina kao što ste i pokazali.
Da biste mogli da radite morate dobiti mogućnosti da prodajete nesmetano. Događaji u skorijoj prošlosti su pokazali besmisao kontrole tokova novca na stari način koji nije evoluirao. Kapital nema granica – kao ni nove valute ili mesto sa kog pružate usluge.
Ako se nekome ne sviđa – ovo je slobodna planeta. Živi i pusti druge da žive – ma kakve boje bili ili verovali u bilo šta. Ako vas ne puste – onda znate šta vam je činiti.