Dušan Milovanović
Najbitniji element odrastanja pored ulice je i formalno obrazovanje. Ne samo znanje koje se usvoji već i odrasli ljudi kojima se približavamo (po godina) koji mogu biti uzori, antagonisti (setite se nekog paklenog profesora) ili jednostavno prolazni statisti.
Ali ono što nas na kraju učini spremnim za sledeći korak u odrastanju i školovanju dolazi od prvog u liniji odbrane između stvarnog i surovog sveta i učenika srednje škole – razredni starešina.
Moj (naš) razredni starešina je prešao veliki put od naše generacije do danas. I svi imaju tu reč za njega – naš razredni. I svi želimo da budemo baš ta, posebna generacija koju je vodio do kraja puta srednjeg obrazovanja. Danas je direktor škole ali ga energija i entuzijazam ne napuštaju. I to se prenosi na učenike (bar 🙂 deo njih).
U nastavku je par njegovih statusa sa Fejsbuka. On komunicira i bavi se svojim učenicima i pronalazi načine kako da svoju drugu kuću/porodicu pazi i neguje.
Naš štand je bio, po opštoj oceni, najkonkretniji, najzabavniji i sa najviše pozitivne energije. Šta više očekivati?
Danas se završava Sajam obrazovanja ZVONCE. Ponovo sam na štandu naše škole.
Reakcija svih koji zastanu pored naših „proizvoda“ je slična : neverica da su to učenici radili , pohvale i sve čestitke za postavku, način prezentacije i otvorenost i šarm učenika (učili od direktora !). Svi su sjajni, ali Ivan Matić deluje tako da bi za pet minuta prodao ceo štand sa svim eksponatima, profesorima i direktorom !Dušan Milovanović, direktor Politehnike
Pitanje ostaje: zašto i dalje želimo da pomažemo školi iz koje smo izašli pre 15 godina? Zbog jednog velikog čoveka i pedagoga. Da li i vi imate posebnog razrednog starešinu?