Pojeden burger – Robyn Lee via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)
Tokom decenija koje su došle posle II svetskog rata, komunizam/socijalizam je ovoj zemlji (i u okolini) doneo fantastičnu stvar – Topli obrok. Kvazi-kapitalizam je to nazvao pauzom za ručak i politički korektno ga preneo u deo terena gde odgovornost imaju zaposleni a ne poslodavac.
Čitava priča nije u lamentu nad odgovornošću za kvalitet ishrane i ko je u obavezi da pazi na nutritivne vrednosti onoga šta unosimo i koliko. Više se osvrće na činjenicu da veoma veliki procenat ljudi koji počne da radi, prihoduje ok, zadovoljan je svojim poslom – dobije od 5 do 10kg na svoju telesnu težinu po započinjanju posla.
Neko bi rekao da su u pitanju stresovi, neko sedenje, razmatranje odgovornosti u kvalitetu hrane i ko se brine o njoj (poslodavac vs radnik) i koliko utiče na kilažu – i svi imaju smisla.
Ali bih postavio drugu teoriju.
Osnova teorije
Veliki broj ljudi nije odraslo na srebrnoj kašiki i jednostavno imamo roditelje koji su pripadali/pripadaju onoj većini srednjeg i blizu srednjeg sloja društva. Ne zamerite – viša srednja klasa odavno ne postoji.
Većina je odrasla sigurno tokom 90-tih hvatajući malo i „krilne godine“ gde su postojali džepovi blagostanja ali je uglavnom to bilo vreme stezanja kaiša i obraćanja pažnje šta se i kako i kada kupuje. Da se ne lažemo, bilo je i oskudica.
The point
U trenutku kada imate zaposlenje, mir, stabilnost, platu – gorepomenuti topli-obrok-koji-je-posle-2000-dobio-ime-pauza-za-ručak dobija dimenziju normalnosti i stvari koja omogućava ljudima da se osete bolje, sitije i zadovoljnije. Ostvarivanje osnovne stavke u Maslovljevoj lestvici – fiziološke potrebe. Ali i one skrivenije – potrebe za uvažavanjem.
Potrebe za uvažavanjem od strane roditelja i okoline. Hrana i mogućnost tog toplog obroka znači povezivanje sa nekim dobrim-starim-vremenima i vraćanje vere roditeljima da i nama može biti isto ako ne i bolje.
Na drugu stranu sitost koju hrana stvara. I obično to radimo tj jedemo i više nego što nam je potrebno. Imamo mogućnost da priuštimo sebi sve ono što nismo mogli ili nisu mogli da nam priušte. I često u tome preterujemo.
Lično sam u jednom trenutku stavio na sebe preko 20kg. I uspeo sam deo da skinem – samo disciplinom i planom.