…kada porastete – dan u kompaniji (12)

Magična vožnja ringišpilom – Kan, Francuska

Porasli ste (kao firma)? (imate) Dosta ljudi? Zar sve to nije slično onoj staroj – mala deca mali problemi, velika deca veliki problemi?

PDV, plate, porezi, doprinosi, renta prostora, komunalije… ko će to da plati? Razlika u ceni naravno.

Preko 30 akata ili statusnih (specifičnih za vašu kompaniju) dokumenata moramo da kreiramo u momentu kada prerastemo određeni broj zaposlenih. Svaki od dokumenata košta, da li da se napravi ili da se primenjuje i održava postavljeni nivo  kroz angažovanje spoljnih agencija.

Neko to mora da plati. A plaća klijent tj plaća se kroz profit.

Onda kada neko dovodi u pitanje nečiji profit („kolika mu je prodajna cena – jel znaš koliko to košta u proizvodnji ili nabavci“) vreme je da prestanete da pričate sa osobom. Neko (kupac) plaća po ceni koja se nudi i tačka. Ako taj neko ima profit koji se nekom drugom čini „neverovatno velikim“ razmislite – šta taj proizvođač ili uvoznik sve plaća da bi mogao da funkcioniše i ima operativan posao.

Davno su optimizovani procesi, uvedeni standardni, poštovanje zakona po svim osnovama — ali i dalje – to košta. Koštaju saradnici koji održavaju kvalitet postavljenih standarda od strane države. Stim da je to zadovoljavanje forme. Stim da bi mnoge stvari bile daleko skuplje i komplikovanije da firme moraju da imaju unutar  kuće sektore koji se sada outsource-uju.

Ovo možda može biti vapaj i kritika – koliko košta ali i ne košta toliko ako se problem prebaci na drugoga. Svi mi prihvatamo da nas manje boli ne razmišljajući koji manji bol jeste pogrešan smer jer smo ga odabrali samo zato što manje košta. Propisane stvari su tu da bi na neki način podigle kvalitet rada i standarde. Kada bi iste standarde i država implementirala…

Svakako izgleda primamljivo da ne treba plaćati svo to ispunjavanje forme i većinu razlike u ceni/margine/rabata stavljati u svoj džep (izbegavajući poreze). Sav taj novac, izgleda daleko lakše iskoristiti za lično bogaćenje umesto za plaćanje tamo-negde-nekoga. Ako bih mogao da izdvojim jedinu stvar koja je osnova „gazde“ – biti sebičan i ne obraćati pažnju na sistem koji je izgrađen. Ako ne plaćaš sve ono što bi morao – naravno da neće ceniti tuđ rad jer smatra da niko ne plaća kao ni on.

Ali da se vratimo problemu profita.

Ne može ići ispod granice koja vam je potrebna za preživljavanje firme. U svakom slučaju iznad nivoa održavanja života – jer nikada ne znate kada će doći neko teško vreme ili kriza.

Kada uđete u vrzino kolo ozbiljnog preduzetništva, ciklus se ponavlja iz meseca u mesec. Profit nije loša stvar. Pogotovu je sjajna ako znate da ga upotrebite za prave stvari i ako ste normalna osoba.