Bitlsi – Kerem Tapani Gültekin via Flickr (CC BY-ND 2.0)
When the music’s over… – The Doors
Nakon uspeha, neuspeha, par meseci, godina… nešto se dogodi. Nesporazum, manjak strpljenja, višak emocija, loš period, druga vizija, kultura, mentalitet… Sve ono što je na početku bila stvar ili momenat koji se prevazilazi zarad zajedničkog interesa počinje da smeta. Svakako jednoj ili obe strane.
Da se razumemo – ovo je kao brak – može da se završi a može da traje do kraja sveta. Ipak ste svi tu zbog toga što ste želeli da radite u nekom trenutku i to je bitno ne zaboraviti.
Da li sve treba da se završi kao u pogrešnom razvodu sa puno varnica, eksplozijama osećanja i teškim rečima posle kojih nema povratka? Svakako da ne. Ipak, početna ideja nije bila ljubav (nekada i jeste) već interes.
Interes kao inicijalna kapisla i ego kao drugi. To da li vidite da možete i želite da radite zajedno dođe kao neki treći element koji nije toliko bitan. (Svakako ima i drugačijih primera)
A kada muzika prestane … vreme je za razilaženje. Razilaženje u cilju dobre budućnosti kompanije, ugovora, zaposlenih a nadasve interesa.
Pratite li ključnu reč? Interes.
Ako vlasnici ne vide zajednički interes niti imaju istu viziju nema mesta daljoj saradnji, zato što ne delite iste ideje, planove, budućnost, način rada. I to je u redu.
Kao i u svim odnosima – neko može postati negativan. Samodestruktivnosti tu nema mesta. U stvari – ima, ako su svi u istom modu nakon čega će se smiriti i pogledati stvari iz nekog drugog ugla. Uspeh ima onaj koji želi više i ko je manje destruktivan.
Kada kažem „ko je manje destruktivan“ mislim na spremnost da sve otera u 3LPM, ugasi firmu, otpusti zaposlene, zagorča život ostalima na svaki mogući način…
Setite se braka… neki brakovi se završavaju tako. Sa previše pogrešnih emocija.
To više nije pitanje emocija jer kompanija ima nešto više od vlasnika koji nisu u skladu, od opreme, ugovora sa dobavljačima i klijentima, zaposlenih (i onih koji zavise od njih), klijenata, obaveza, pravnih stvari pa sve do novca (trenutnog i onog koji dolazi)…
Svakako i brakovi mogu biti komplikovani sa puno elemenata (nekretnine, kola, deca…) i takav proces zahteva hladnu glavu i koliko-toliko normalne odnose.
Kao i u braku – postoji mnogo istorije, zajedničkog vremena, dobrih i loših momenata. Loši će se izvući i pojačati dok će dobri biti prenebegnuti.
Prihvatite neminovnost takvih stvari. Neće to biti niti prvi niti poslednji razlaz. Mnogi su prošli i mnogi će proći istim putem. Sa manje ili više posledica. Uz fokus na interes i najbolje načine za razlaz možete stići do nečega. U suprotnom ulazite u rat sa posledicama koje se šire van vlasnika i njihovih odnosa.
Požrtvovanje, odvajanje-od-usta, gubitak-ličnog-vremena – svi komentari su nemerljivi. Koliko košta? Košta milion ili milijardu i zavisi od toga koliko ste samouvereni i koliko zaista znate (osim ako niste majstor foliranja i prevare).
Koliko se to reflektuje na izlaz iz kompanije? Zavisi od toga koliko je uticaj i koliko firma može da opstane bez bitnog člana.
Ali je na kraju uvek priča o interesu.
„Da li imam interes da ostanem i ako nemam, šta ću uraditi sa ponudom koju imam?“
Na osnovu sopstvene procene – vlasnik može da traži gore i planine i dobije nešto slično.
Onog trenutka kada se potegne odlazak nekog od vlasnika, efekat je sličan onome „želim razvod“. Strana koja prima informaciju je u startu povređena i ne veruje šta sluša… i ulazi u matricu ponašanja.
Prema Kubler-Ros modelu onaj koji odlazi prolazi kroz nekoliko faza – negiranje (denial), bes (anger), cenjkanje (bargain), depresija (depression), prihvatanje (acceptance). Najlakši prolazak kroz većinu faza, sem negiranja, je fokus na interes.
Zbog čega ovaj tekst? Svakako ćete se nekada naći u sličnoj situaciji (što vam ne želim) kada je najbitnije razmišljati o sopstvenom interesu jer je to na kraju važno. U pitanju je biznis a biznis mora da živi, kao i vi. Neko je daleko duže razmišljao o razlazu i ima plan, koji vi nemate. Procenite svoj položaj i krenite dalje.
Tekst nastao iz razgovora sa mladim startup kompanijama, inostranim kompanijama sa domaćim vlasnicima koji su prošli kroz proces akvizicije ili nasilnog preuzimanja, kompanijama koje su izgubile put i onima koji su ga ponovo našli.