Mr Roboto – Freaktography via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)
Davne 1989.godine je sticajem okolnosti i vizije, kreiran je program srednjeg stručnog obrazovanja za tehničara robotike i fleksibilnih proizvodnih sistema, kao eksperimentalni ili ogledni projekat u nekoliko mašinskih škola.
Nekoliko generacija je izašlo iz ovog programa sa fantastičnim pojedincima kao i standardizacijom programa i postavljanja u redovni nastavni program.
Ovo nije priča o školstvu. Ovo je priča o socijalnom problemu automatizacije koja je suština fleksibilnih proizvodnih sistema.
Kakve veze ima automatizacija ili fleksibilni sistem sa socijalnim problemom?
Onda kada imate proizvodnju ili biznis zasnovan na uslugama, svaka automatizacija može povećati produktivnost ili skratiti proces isporuke usluga. Automatizacija pobeđuje uvek – kako smanjuje potrebe za ljudima, smanjuje mogućnost greške, prepisivanja i organizacije. Ono što vlasnici biznisa žele – da se bave pravim problemima a ne manuelnim greškama. Minimizovanje ljudskih grešaka i povećanje produktivnosti. Fleksibilnost sistema se svodi na konstantnu optimizaciju i unapređenje (kaizen). Ako ne evoluiraš i ne unapređuješ – umireš.
Problem nastaje kada se smanji potreba za ljudima. U nekim slučajevima ljudi mogu da se prekvalifikuju i počnu da rade neke druge poslove – u slučaju da su ljudi spremni da se menjaju i prilagode. Što je moguće u manjem procentu (lično mišljenje) slučajeva.
Smanjenje ljudstva se vidi kao slabost – u slučaju privatnih kompanija. Kada pričamo o državnim ili javnim (na berzi) preduzećima – u pitanju je socijalni problem koji se tiče države.
Tako da je svaki pomak ka smanjenju ljudi zbog automatizacije – problem – drugim rečima – svaka automatizacija je problem za menadžment kao i za radnike kako se osećaju ugroženim.
Tako da je status quo neizbežan i jedini moguć (ali ne očajavajte – može da se promeni).
Kada postoji vizija, plan i cilj koji treba dostići – čak iako utiču na socijala pitanja – stvari se mogu promeniti (iako bole u početku).
Kao i u svakom poslu – poverenje je nophodno. Oni koji neminovno moraju da odu moraju da znaju pod kojim uslovima, na koji način i kako će svoj status rešiti.