Čačkanje nosa – Wikipedia
Postulat socijalizma i rada u državnim institucijama do kasnih 90-tih u Srbiji je
ne mo’š ti mene da platiš ko’ko ja mogu da ne radim
Apatija u kombinaciji sa monotnim poslom, usložena besmislenim reorganizacijama (OUR, SOUR, OOUR, itd…) neumitno je dovela do formiranja ovakve krilatice.
Još jedna mudrost tog doba je i :
Neshvatljivo mi je da za 40 godina postojanja organizacija udruženog rada (za mlađe od 18 – sistem samoupravljanja ), tako -navodno- samoodrživ sistem nije uspeo da unese duh zabave na radno mesto.
Izgleda kao da su se svi svojski trudili da predstave svoj posao kao veoma važan i bitan, tako da bi svako unošenje elementa zabave u evidentno učmalu atmosferu, imalo efekat jeresi. U takvim se slučajevima, bojim se – pojavljivala Španska inkvizicija u liku Radničkog saveta.
Sve u svemu, MORA DA SE RADI. Verovatno vas vaši roditelji gledaju sa žaljenjem jer morate da radite i sa setom se sećaju starih vremena.
Uglavnom se mršte na omraženi Zapad i kapitalizam.
Još uvek postoje niše u državnim institucijama i velikim (preko 200 zaposlenih) firmama gde uspevaju da egzistiraju radnici-sa-manom.
Jedino što traže je minimum odgovornosti i nešto da se radi. Ako može – u struci.