Tok podataka – blese via Flickr (CC BY-NC 2.0)
Pre nekoliko dana u razgovoru o projektu koji treba da omogući društvu kao celini napredak kroz korišćenje veb tehnologija shvatili smo u razgovoru da nam fali bitna komponenta. Otvoreni tok podataka javnih institucija.
Šta su to otvoreni podaci ili otvoreni tok?
Svaka država tj državna uprava sakuplja podatke (kao i mnogobrojne agencije) u cilju praćenja sfere interesovanja (SIEPA – promocija izvoza – izvoznici, Zavod za zapošljavanje – struktura lica koja traže posao i poslodavci, Carina – uvozi i izvozi iz zemlje…). Ovi podaci nisu dostupni na otvoreni način tj može im se pristupiti uz formalan zahtev, birokratsku proceduru i često u formi koja zahteva dodatnu obradu (čitaj: prekucavanje). Otvoreni podaci su princip otvaranje prema javnosti i nesmetan pristup koji ne zahteva dopise/zamolnice/formulare već jednostavan pristup kroz tehnološka rešenja.
Slučajan primer
Odlaskom u inostranstvo, imao sam prilike da se upoznam sa raznim institucijama i pojedincima. Kada smo počeli da pričamo o idejama nisam mogao da se otmem utisku da moji sagovornici nemaju prepreka po pitanju informacija koje bi im trebale, da dođu do nekih zaključaka (ispitivanje tržišta/populacije). Kada sam ih pitao koliki je problem da dođu do njih samo su rekli – „Piece of cake„. Sva ta analitičnost je zasnovana na podacima koji su javno dostupni. Jednostavno ne mislite da postoji prepreka u istraživanju i da mnoge stvari nećete zasnivati na „osećaju„.
Čemu tolika frka?
Neke stvari su otvorene za javnost iz različitih razloga, a prvenstveno zato što organi upravljanja shvataju da načini obrade podataka nisu uvek najsrećniji i da ostatak društva može da doprinese. Otvorenost podataka znači da državna uprava ne pravi famu oko podataka koje sakuplja već ih deli sa društvom.
Voleo bih da znam kako nam se menja privreda po regionima i tokovi novca – što bih mogao da saznam upitom ka APRu i njihovom smanjenom setu podataka (pun set je dostupan uz plaćanje). Spajanjem sa Google mapama mogao bih da vidim kako se kretao novac i razvijala privreda regiona. Pristup podacima zavoda za statistiku bih mogao da pratim migracije stanovništva po dimenzijama koja možda imaju više smisla nego ona koja su definisana radom zavoda.
U stvari – pravi cilj otvorenosti je omogućavanje novih ideja. Razvijanje novih pristupa. Razumevanje određenih problema. Transparentna država.
Iz „O nama“ sekcije veb sajta data.gov
Primarni cilj ovog veb sajta je unapređenje pristupa državnim podacima i proširivanje kreativnog korišćenja istih van granica države kao podrška inovativnim idejama (npr veb aplikacije). Ovaj veb sajt teži tome da učini državu transparentnom i okrenut je kreiranju do sada neviđenog nivoa otvorenosti državnih organa. Otvorenost koja će proizići iz ovog veb sajta će učvrstiti demokratiju naše države i promovisati efikasnost i efektivnost državnih organa. – ciljevi veb sajta data.gov
U ovom trenutku postoji preko 4500 izvora podataka koji se odnose na SAD ali i neke svetske informacije.
Ideje
Razmišljam o svakakvim mogućnostima koje otvoreni državni aparat može da doprinese razvoju društva. Seminarski radovi koji se bave realnim i svežim podacima, korelacije i pogledi na društvo, analize koje nikome nisu pale na pamet… Uzbuđenje otkrivanja nečega novog… Samo ako državni aparat ne živi u stanju paranoje i ponavljanja reči „moje“ i „šta će to tebi„.
Promena itija (IT)
IT osobe u državnoj upravi kao ni u kompanijama nisu više puki administratori mreža i „zaključani-u-podrum“ serviseri računarske opreme. Ovo predstavlja promenu pogleda na posao i samih IT stručnjaka. Odgovornost se menja kao i pristup poslu. Razmišljanje o struktuiranju podataka, načinu izvoza i dostupnosti, filtriranju podataka kako bi se zaštitili ljudi tj podaci o ličnosti… Da, zvuči teško ali odgovornost dolazi neumitno.