Pre nekoliko godina sam napisao članak posvećen umetnosti glume i razlozima zašto treba proći kroz glumačke vode – pogotovu ako ste preduzetnik. Često ga se setim, pročitam i uvek pomislim da možda nisam dovoljno obradio temu.
Znam da ću je sada stvari malo pojasniti.
Makbet u Globu – Theophile Escargot via Flickr (CC BY-NC 2.0)
Ako bih mogao da istaknem bitne stvari koja se tiče glume i koje su mi ostale u pamćenju su – verovanje i iskrenost.
Verovanje u realnost lika koji igraš, ponašanje na osnovu razumevanja uloge i neke istorije koju lik ima. Iskrenost u osećanjima i rečima koje izlaze iz usta i pokreta.
Zašto verovanje? Koliko čvrsto veruješ u taj karakter, njegovu istoriju, stvari koje ga pokreću toliko će ti ljudi verovati da si to zaista ti. To je prokletsvo glumaca – da verujemo u likove koje kreiraju, da se plašimo njihove mračne strane (lika), da smo tužni nad njihovom sudbinom. To konstantno prebacivanje iz uloge u ulogu, strahove, osećanja, život likova može ostaviti posledice. Ali vas interesuje jedna uloga – uloga preduzetnika. I iskrenost koju ta uloga nosi.
Kada izađemo iz pozorište ili posle gledanja filma ili serije – imamo osećaj da je nešto dobro ili loše. U pitanju je verovanje u likove koje smo upravo videli i doživeli i iskrenost njihovih osećanja. To je ono što nam ostaje u sećanju.
Kada ste preduzetnik ili poslovan čovek – Vas gura napred verovanje u ono šta imate u rukama (proizvod/usluga) ili portfolio sa kojim možete da izađete i kažete – ja znam i mogu da ovo da uradim. Iskreno. Što bolje i kvalitetnije verujete u ono šta pričate – ubedićete drugu stranu da vam veruje.
A kako prepoznajete loše glumce? Izgledaju kao da ne veruju u ono šta predstavljaju. Iskreno ne veruju u svaki komentar, zahvalnost, javni nastup, sastanak… Ah da – pričam i o preduzetnicima.
Iskrenost i verovanje u ono šta radite ili prodajete – su ključni elementi preduzetničkog duha.