Vreme: sadašnjost
Recimo da na neki način uspete da kupite/napravite kuću, postavite solarni krov, čuvate energiju u baterijama, prodajete višak struje Elektroprivredi, vozite električno vozilo zato što je jeftinije i efikasnije. I da dodamo, uspeli ste da kupite sve elemente po pristojnim cenama uz pomoć zajednice (opština/grad/država) koja pomaže razvoj domaćinstava nezavisnih od električne mreže.
- Verovatno vam se pojavio ciničan osmeh na licu dok ste čitali prethodnu rečenicu.
Recimo da doživite, koliko-toliko, zdravu starost u kojoj započinjete penzionerske dane. Živite divan dostojanstven penzionerski život sa svojim vršnjacima, svakog petka odlazite u lokalni restoran da popijete piće i proćaskate. Ponekad ostanete i do kasno. Verovatno ponekad i ručate van staračkog doma da biste razbili monotoniju jer penzija to omogućava.
- Sada vaš osmeh prerasta u grimasu rastućeg bola.
Lokalni političar koga znate iz kraja zalaže se za svoju okolinu, opštinu, grad zato što želi da pomogne svojim sugrađanima. To je jedini način da utiče na širu okolinu i oseti se ispunjeno. Pritom su njegove knjige i aktivnosti otvoreni na uvid građanima jer je on javna ličnost koju plaćamo svi mi.
- Mislim da počinjete da se pitate da li vas to neko za*ebava sa druge strane ekrana?
Pri promeni posla, bitno vam je da li kolege sa posla imaju hobi, kako biste mogli da pričate sa njima i o nekim drugim temama. Na prethodnom poslu vas je bolelo to što niste imali dobar izbor na meniju u menzi, a i kolega nije uvek imao mogućnost biranja veganskih jela.
- Ako do sada niste napustili čitanje ovog članka – prethodna rečenica je prevršila meru.
Jasno vam je da sve gorepomenuto nije moguće u zemlji u kojoj živite. Moguće je da doživite neki od scenarija samo ako se zaista dobro pomučite ili neprikosnoveno menjate poslodavce pokušavajući da živite u sopstvenom mikrokosmosu otuđeni od okoline.
Da li je bilo šta od svega toga moguće – negde? Da. Tamo gde su stanovnici zemlje zadovoljni sobom, imaju mogućnosti da razmišljaju o svom vremenu, poštuju svoj i tuđ rad, poštuju sebe i druge, žele da urade nešto više, poštuju različitosti i trude se da ih održe.
Zbog čega sve ovo pišem?
Sadašnjost u kojoj živimo je doprinela tome da su nam sredstva komunikacije omogućila da vidimo druge zemlje, druge ljude i kulture. Razumemo kako funkcionišu i primećujemo stvari koje ti drugi ljudi prihvataju zdravo za gotovo, dok se nama čine kao svet budućnosti. Onda kada znate da su takve stvari moguće i vi želite da živite takvim životom i stvarate okruženje koje omogućava takvu zajednicu.
Problem je u tome što ste u manjini, a podrška koju biste mogli da pridobijete ne veruje više nikome.
Onda kada u sebi pokušavate da racionalizujete moguće puteve koji se postavljaju pred vama – u stvari i nemate izbora.
Sadašnjost je neumoljiva i nudi vam veoma jednostavnu stvar i izvesnu budućnost. Sve ostalo je borba u kojoj morate biti bolje pripremljeni sa iskustvom i džebanom.