Onda je to neka vrsta slučajnosti. Jer, oni baš i ne veruju u slučajnosti. Čuli su za njih. Ali ih nikada nisu videli ili doživeli – Westray (Savetnik)
Ovako se završava dijalog Savetnika i njegovog poslovnog partnera u trenutku kada poslovni poduhvat kreće naopačke i previše stvari se jednostavno slažu jedna na druge a pritom imaju posla sa kartelom.
Daleko bilo da imamo posla sa kartelom ili nekim nedozvoljenim radnjama. Imamo dane u kojima se događaji slažu, razgovori vode ka tački u kojoj se poklapaju iz najrazličitijih uglova. Onda kada shvataš da svi razmišljaju o istom problemu i svi oko tebe shvataju da suština problema jeste u…
Druga generacija
Posmatrajmo drugu generaciju (ili 1.5) emigranata ili drugu generaciju migranata (onih unutar zemlje) koji rastu uz svoje roditelje koji su doneli određene odnose, način razmišljanja, sisteme vrednosti… Nova generacija okružena svakakvim novim stvarima, znanjem, društvom, novim medijima – jednostavno raste i razvija se uglavnom dijametralno od svojih roditelja.
Želja i cilj te nove populacije jeste nešto bolje uz efikasnije trošenje resursa i bolji životni standard. Da li nešto može da im stane na put? Norme, stavovi i sve one stvari koje su došle sa roditeljima. Neki nađu balans dok drugi jednostavno odu dalje. Pokretači ekonomije postaju ti novi ljudi/generacija.
Šta se dešava kada ta nova generacija jednostavno odustane od okruženja u kome je odrasla jer ne vidi budućnost? Zbog previše ukorenjenog sistema vrednosti, skraćenog pogleda u bolju budućnost i vrednovanja sopstvenog vremena? Znate o čemu pričam…
Lokalni i studenti iz unutrašnjosti
Primetili ste studente iz unutrašnjosti koji grizu svoje dane na fakultetu ili višoj školi bežeći od svakodnevice i problema koji ih čekaju ako se vrate nazad?
I ja.
Da li ste primetili sopstvenu sporost i ponekad nezainteresovanost samo zato što znate da vas kući čeka stadard i najbolji hotel na svetu?
Zbog čega mnogobrojni ušančeni momci i devojke odlaze van zemlje da rade preko leta, radeći manuelne poslove? Čini mi se da je to zbog toga što žele da urade nešto više, da osete drugu kulturu, potroše vreme i snagu ne bi li doživeli ono šta ne mogu da stvore sebi kod kuće.
Od učenika, rukovodioca do direktora
Poslednja generacija mladih radnika koja je imala kakav-takav trening ili unapređenje sposobnosti, po ličnom osećaju i okruženju u kome sam se razvijao je bila 2008.godine. Svake naredne godine, treninzi bi bili sve ređi i budžeti za razvoj (u međunarodnim kompanijama) sve tanji. Da – počela je kriza. I ne – budžeti se nisu vratili.
Zbog čega treninzi?
Mladi koji počinju imaju elementarna znanja potrebna za ozbiljniji posao. Nakon prvobitne selekcije nailazi se na ljude koji imaju sposobnosti koje se mogu negovati i razvijati kako bi ti isti ljudi mogli da napreduju i da preuzmu pozicije srednjeg menadžementa.
Učeći i radeći tokom nekoliko sledećih godina, razvijali bi se pored top menadžementa spremajući se da preuzmu te iste pozicije kako u trenutnim kompanijama tako i u nekim drugim.
Manjkom treninga, osobe sa izrazitim talentima bi bili uskraćeni za finese i znanja neophodna da pređu iz dobrih u odlične ili možda fenomenalne. „Na osećaj“ bi razvijali neke stvari i pokušavali da postanu bolji. Nažalost – uspevali bi poneki. I odlazi napolje kako bi se razvijali bolje.
Zbog čega ovi slučajni razgovori – teme i na kraju zaključak?
Bez društva koje neguje razvoj i guranje dalje, bez investicija u budućnost, bez prenosa znanja i unapređenja, bez gladi za nečim boljim – nećemo imati bolje društvo.
Svi pokušaji da prenesemo znanja – biće rasuti. Pomoćićemo pojedincima da napreduju bez finalizacije prelaska u moćne vlasnike, preduzetnike, menadžere…
Nećemo imati bazu talenata ili izgrađenih radnika/menadžera koji mogu da iznesu breme rada na efikasan i jednostavan način.
Bićemo zauvek ušančeni u manuelni rad i jednostavne procese bez automatizacije i optimizacije. Radeći za minimalan profit kako se znanje ne ceni niti je neko spreman da ga plati. Umanjujući vreme i novac neophodan da vratimo društvu iz koga smo potekli sve one nove i bolje stvari koje nam mogu pomoći da mic po mic napravimo bolje sutra za generaciju koja dolazi posle nas.
Da sve te mlade ljude naučimo da budu gladni i spremni da se suoče sa problemima ovde – na crti.
Fekalije su udarile u ventilator (izvinite na frazi ali je veoma prikladna) i neophodne su drastične mere.