Zašto i kako sam postao preduzetnik i ostao čovek od posla (biznism**)?
Da se razumemo… ovo nije ispovest niti uputstvo kako nešto treba uraditi. Ovaj članak je samo opis situacija i elemenata koji su me podstakli da uđem u vode privatnog posla i da ostanem u njemu.
Škola
Pre bilo kog posla tu je škola u kojoj sam naučio mnogo a najviše u radu sa profesorima. Da li je zbog čudnog početka 90-tih ili zbog mladih i željnih napretka – profesora, najviše se radilo van časova. Ono što je ostalo posle škole su razredni i prijatelji iz klupe kojima možete da verujete.
Kada je kriza a počinjete da studirate, svaki dinar je važan. Tako sam radio pored Mašinskog fakulteta i part-time u Robert Boschu. Sjajno mesto u sjajnoj mladoj ekipi. Prošao sam sve početničke greške i ispravljao tuđe. Nisam se zadržao na mašincu i otišao sam na Višu elektrotehničku.
Pravi prvi posao
Po završetku sam potpisao ugovor sa Schneider Electric-om i postao IT manager (inače razgovor za posao/intervju je bio godinu dana pre zvaničnog posla – tako da naučite da razvijete strpljenje). Tu sam naučio da projekti od 6 meseci i više nisu ništa specijalno i da tu nema baš puno vremena za odmor. Inače, kada vam ponude da implementirate ERP u nekom novom sistemu i ponude vam 6 meseci, odbijte u startu. Pogotovu ako firma već postoji i ima postojeći sistem. U velikom sistemu naučite da planirate.
Kada Schneider 2005.godine odluči da autsorsuje svoje IT operacije kompaniji Capgemini (ugovor uključuje harver i ljude), upadam u priču kako bih napredovao u IT-u. Biti IT menadžer u Schneider-u i nije nešto posebno, jer ste u funkciji podrške poslovanju. Tokom autsorsinga sam naučio da nije bitno šta radiš već kako radiš i kako to drugi vide. Usput sam naučio i da konsultanti naplaćuju konsultacije tj prodaju znanje.
U samom Capgeminiju sam naučio puno toga, između ostalog i da je računovodstvo kao i finansije, srž zdravog poslovanja i da nijedna cifra koja ti dođe iz glave nije jednostavna. Stvar je u tome što čovek mora shvatiti da kao što život nije jednostavan tako i posao i svaki element poslovanja ima svoju cenu. Da li ste se zapitali koliko košta kreiranje jedne fakture klijentu? Zavisi od klijenta i veličine firme. U mom slučaju 120 dinara. Papir/toner/moje vreme/poštarina/struja/amortizacija opreme koja se koristi… nadam se da shvatate.
I tu dolazim do preduzetnika.
Kako nastaje preduzetnik?
Nastaje tako što shvati da može samostalno da vodi posao i pruža usluge ili proizvod; tako što spozna da više može da zaradi sam i radom za sebe (ovo obično nije tačno prve godine ali je bar dobar osećaj). Tako što pročita neke knjige koje menjaju percepciju svrhe rada i sklanjaju sve one ideje koje smo usvojili u detinjstvu (bar za generaciju odraslu tokom 80-tih i početkom 90-tih; današnji klinci su mnogo ostrašćeniji). Ako imate prilike pročitajte Eseje Frencisa Bejkona (iz 16 veka ali veoma jasni i mogu služiti kao materijal za razjašnjenje mnogih nedoumica u životu) kao i Kako se obogatiti Feliksa Denisa (zaboravite naslov, u pitanju je antiknjiga tj knjiga koja raskrinkava bogataše i pita zaista bitno pitanje – da li ZAISTA želiš da se obogatiš ili bi samo hteo da budeš bogat).
Takođe, pomaže i to da tokom početka rada za neku kompaniju pročitate i autobiografiju Ričarda Brensona (jednom rečju Virgin) i da shvatite da se sve zasniva na stavu koji imate prema poslu i efikasnosti, koju možete iskoristiti u sopstvenom biznisu.
Jedna od najbitnijih rečenica koje ne postoje u autobiografiji a izgovorio ju je baš gosn. Brenson i odgovor je na pitanje:
Kako ste postali tako produktivni (efikasni)?
Odgovorio je:
Fizičkim vežbanjem.
Fizičko vežbanje od pola sata do sat vam donosi novih četiri sata budnosti i fokusa. Tačka.
Tu dolazimo do možda najbitnijeg elementa bilo kog posla a to je istrajnost i fokus. Svako ko se bavio bilo kakvim sportom ili imao redovnu (svakodnevnu) fizičku aktivnost u cilju rekreacije zna o čemu pričam; ostali verujte na reč. Ako razvijete istrajnost i fokus, isti vas neće napuštati ni u poslu. A kada započinjete sopstveni posao te dve stvari su vam najneophodnije.
Istrajnost i fokus sam izgradio delom u periodu od 10-te do 18 godine, svakodnevnim treningom atletike, a delom posle, tokom svojih dana karijere u Schneider-u.
Atletika (u stvari bilo koji sport)
Bavite se bilo kojom fizičkom aktivnošću ali uz preporuku da nije grupni sport. Sport bistri um i tera osobu da razmišlja o svojim sopstvenim kapacitetima i mogućnostima. Na pravi način, sport ume da stvori samopouzdanje koje mnogima, koji možda razmišljaju o preduzetništvu, daje vetar u leđa. Zašto je tako? Ja lično mislim da je stvar u ubrzavanju krvi, rada srca, adrenalinu i drugim supstancama koje posedujemo u sebi.
Sada već davno, naučnici su shvatili da je sport droga 
tj da se luče razne supstance koje nas dižu. Tako da mnogi rekreativci koji preozbiljno shvate bavljenje sportom, pokazuju znake slične narkomanskim. Ovo ne treba da bude vaš cilj.
Sport treba da bude element koji vas dovodi u harmoniju sa samim sobom i daje energiju koju morate da posedujete u cilju najboljeg posla. U zdravom telu zdrav duh.
Za sve preduzetnike
Svrha preduzetnika nije da bude na krstu i izigrava mučenika već da svojom pameću i svim sposobnostima kojima je ovladao napravi održiv posao od koga može da živi i uživa u najvrednijoj stvari na planeti: vremenu. Kako će iskoristiti svoje vreme to je druga stvar, ali kvalitetan biznis treba da omogućava baš to: posao za ljude koji ne žele da budu preduzetnici i vreme za onoga koji je ideju napravio, razradio i prodao.
Sve informacije možete naći u gorepomenutoj knjizi Kako se obogatiti kao i Četvoročasovnoj radnoj nedelji – Tima Ferisa.
Još par lepih čitanja o tome šta raditi ili ne raditi kada postanete uspešni ili bogati – Vagabonding (Rolf Pots), Umetnost nepovinovanja (Kris Giljebea) kao i fenomenalna knjižica za sve nove preduzetnike u industrijama koje nisu postojale do 90-tih godina - Uradi ponovo (Džejson Frajd).
Zašto sam postao preduzetnik (otkrivanje)?
Želim da sebi i svojim bližnjim obezbedim vreme za sve lične stvari. Cilj ne dolazi instant već posle kreiranja mašinerije koja obezbeđuje novac i pruža sigurnost onima koji rade za vas. I to je to.
Razlog nije to što sam pametan ili vredan, to ili znate ili ne znate ili niste svesni, već što znam da mogu da fokusom i istrajnošću stignem do trenutka kada mogu da se posvetim stvarima koje me interesuju mnogo pre penzije.
Slični članci
- Kako sam se vratio kući
- Opterećen kontrolom – lekcija iz poslovne škole (21)
- Osiguranje – trenutak istorije (12)
- Izlazak iz svog sela – dan u kompaniji (10)
- Preduzetnik #103 – Monopol
- Traži se preduzetnički tim (cross-post)
26 odgovora na "Zašto i kako sam postao preduzetnik i ostao čovek od posla (biznism**)?"
Hvala na super tekstu.
Samo, nekako mi je nedovršen. Jel da očkujemo nastavak?
Čitav blog je u stvari nastavak teksta. Pokušavam da pronađem prave puteve razvoja i rada u lokalnom okruženju. Svakakvih zapažanja ima i svakakvih promena se čovek nagleda za poslednje 3 godine. Od procedure otvaranja firme do smirivanja doživljaja poreske uprave. A sve to pomaže biznisu.
Nedovršen možda jeste, samo zbog toga što ima još materijala. Biće
Jako interesantan članak.
Zaista odličan tekst. I odličan izbor knjiga (mada, ne znam ima li domaćih izdanja, osim Četvoročasovne nedelje?)
Eseji – Bejkona i Autobiografija – Brensona su prevedene. Za ostalo ne znam
Zavrsio Brensona pre neki dan, kljucna stvar koju sam izvukao – treba se zabavljati i generalno u zivotu i, narocito, u poslu.
True. Ako nije zabavno tebi kako li će tek biti ljudima oko tebe
Занимљив текст, као и линкови и препоруке за читање. То што нема превода је најмањи проблем.
Odličan izbor knjiga! Čitao sam Denisovu kako si rekao “antiknjigu” – istina, i Ferisovu 4HWW – otvara oči što se kaže.
Svaka čast još jednom, samo cepaj!
[...] pre neki dan jedan sjajan blog post Ivana Rečevića (“Zašto i kako sam postao preduzetnik…”), i mislim kako je napisao otprilike ono što bih i ja, samo daleko lepše nego što ja umem [...]
“Nije u pitanju to da sam ja mnogo pametan, već samo mnogo duže vremena ostanem skoncentrisan na problem” rece Ajnstajn
Cuo sam negde informaciju da su pitali poslednjih 20 milionera koji su relativno mladi kako su dosli do svog bogatstva, i da im je vecina odgovorila “da su se samo dobro zezali”
Tako da, stay hungry, stay foolish, never settle
nema straha
Ivane, pravo je uživanje čitati tvoje tekstove
Bavite se individualnim sportom da biste stekli fokus i istrajnost – odlična poruka! Sport čak i ne mora da bude sa izraženom fizičkom komponentom, meni je na primer aktivno igranje šaha u periodu od 4-14 zaista mnogo pomoglo i još tada sam naučila dve stvari: da je talenat je bitan ali su upornost i posvećenost još bitnije, i da prihvatim poraz i nakon njega krenem dalje, istom ili još većom snagom. Šteta što šah nije popularan kao nekad, verujem da bi imao sličan efekat na mnoge klince
Šah nije popularan? Svašta
Igra se od prvog razreda osnovne škole i izborni je predmet
Raduju me ovakavi tekstovi jer potvrdjuju i usmeravaju sve koji zele da budu slobodni, rade posao koji vole i od svega jos imaju dodatnu korist. Hvala!
Hvala na postu, lep tekst i podeleno iskustvo. Upravo sam pročitao gore spomenuti “The Art of Non-Conformity”, i mogu je preporučiti.
Hvala na poseti
Ma sve je to lepo i receno i napisano.Prosto te ponese.Mislis ti :Ej,pa to mogu i ja”,ali ipak ne mozes.Na svakom koraku prevare,spletke…Prevarena sam,ponizena ali drzim se.Kad me pitaju za radni staz,ne pominjem 22god.nego 6 meseci neplacenog probnog rada.Ocekujes povratnu poruku {kao ipak si bio na razgovoru} ali povratnog odgovora nema.Nasao je nekog mucenika za mesec-dva,pa ce i njega promeniti.Zavrsila sam ugostiteljsku skolu,kao to su trazeni poslovi.Ahaaaa,malo sutra.Papir trpi sve,pa mi je drago sto se mnogima od vas ovaj tekst svidja,nekako Vas podize…Lepo je to,neka,ali realnost je ipak sasvim drugacija,i Vi to svi znate,ali ako je Vama lepo i jedan obican tekst Vam daje laznu nadu,neka.Vise sam za to da stojim cvrsto na zemlji nego iznad nje.Ma uostalom sve ovo sto ja napisah je i Vama poznato,ali eto,neznate ni Vi sta Vam bi danas…..
Tekst kao i komentari ljudi na njega su na osnovu isto tako ličnog iskustva. Mnogi od nas su očekivali svašta, i imali padove i uspone. I na kraju – kada se sumiraju stvari mogu da kažem da ljudi ne mogu da se oslone da “stare” organe upravljanja, zapošljavanja i sl – jednostavno stvar u svoje ruke i vozi. Nema druge.
Za tekst verujem da je napisan iz licnog iskustva-svaka cast,a za komentare i ne bas.Usponi i padovi su normalni u zivotu,to naravno svi znamo.Ne oslanjam se ja ni na “stare”organe upravljanja i zaposljavanja,ali ni na ove “nove”.Volela bih da mogu da se oslonim na svoj rad,na koji sam se uvek i oslanjala.Vozim ja(Golf 1)i ne kocim,ali nisam ni od onih koji veruju u bajke.Bajkama sam verovala kao mala,i da ,verijem mojoj chincilli kojoj sam dala ime Hugo Chavez.Ako ne mogu sebe da zastitim od prevara,bar sam nju zastitila od dranja za neku tamo bundu ili muf.Hvala Vam na odgovoru.Nisam se nadala,a ipak sam ga ocekivala.
Dobro i kako sad čovek da vam pomogne?
Pomazem sama sebi tako sto idem od jednog do drugog razgovora za posao i nalecem na neozbiljne i prevarantski nastrojene poslodavce,pomazem sebi tako sto dete (5.razred) razume kad mu se kaze:”Nemam”,pomoci cu sama sebi.Mozda nisam trebala ni da komentarisem.Mozda i nije losa ona bakina izreka:Dete nije lose da ponekad zadrzis nesto u sebi,nemoj kao june pred rudu”.Imamo nas restoran,lep restoran,kompletno opremljen,ziveli smo od njega punih 18godina,ali nesto se promeni,vise opstini i drzavi nego nama,osam radnika dobi otkaz(od otvaranja su sa nama)a medju njima i ja i moj suprug.Suprug se razbole….i sad restoran nemozes izdati a ja samo zelim i hocu da nadjem poslodavca koji zna da prepozna radnika koji hoce ozbiljno da radi,ne za jedan dan,jedan mesec,ili da mu premosti subotu i nedelju jer mu u ponedeljak dolazi neko drugi.No dobro,tekst je dobar,pisan je iz vaseg ugla i to je to.Puno srece u daljem radu.
niko vam ne zamera na iskrenosti – to je vaš pogled na stvari.
nisam siguran da u toj branši postoje (bar ne ovde) vlasnici koji imaju takve potrebe (za ljudima) kako biste želeli da ih vide i oni. sve ovo može biti duga priča o tome šta se može izvesti sa nekretninom koja stoji i nemože se izdati – uslugama koje se mogu aktivirati… ali sve zavisi – iz ličnog iskustva – od lične pragmatičnosti nad problemom. nekada rezultata pragmatičnog razmišljanja može biti stvar koja se može protumačiti kao izdaja ideala ili sl ali je realna.
ne mogu savetovati kako ne znam sve detalje i nemam prostora da pitam prava pitanja
Uvidjam i ja da sam totalno promasila mesto.Idemo dalje.Vama svaka cast.Uspeli ste i neka ste.Dobar ste covek i iza Vas stoji rad.Citacu vase tekstove,u to sam sigurna.
Mislim da niste promašili mesto. Ja znam kakvo jeste mesto u kome živimo i ljudi sa kojima se susrećemo. Ovde možete naći i kritiku i loše stvari ali i ideje i rešenja kako se izboriti.
Eto,uplatih internet,bili smo iskljuceni jedno vreme.Posto je u ovom tekstu rec o preduzetnistvu,da napisem da sam nasla posao kod ljudi koji imaju lep hotel malo van grada.Kad je na razgovoru gazda spomenuo platu od 27000,pomislih ja:Moram,nisam u situaciji da odbijem.Pocnem lepo,pa se ispostavi da svakog dana ostajem duze najmanje dva sata,gazdarica mi govori kako da radim,a to sto mi ona kaze nema veze sa kuvarstvom.Opet cutim,jer znam onu narodnu:vezi konja gde ti gazda kaze.Gazda kaze jedan nacin,ona drugi,pa je onda besna sto joj se muz mesa (inace gazda jeste pravi ugostitelj) i tako svaki dan.Prevoz nista,prekovremeni rad nista,prijava nista-jos uvek je probni rad,itd.Moram da radim,nemogu reci -NE-iskljucice mi opet internet,a detetu ipak nemogu sve da ukinem.Mi nismo bili takvi,mislim na mene i muza.Ljudi koji su radili kod nas,voleli su da dolaze na posao.