Šta kaže sekretarica direktoru kada pozajmi od njega 100 evra?
Vratiću ti kada budeš mogao.
Pre nekoliko godina pitao sam direktora visoko u hijerarhiji korporacije kako se gleda na veze unutar firme. Odgovor je bio jednostavan za sve one koji rade ispod njega:
Sve je dozvoljeno dok ne pređu platni razred.
U prevodu znači da se ne mešaju senior i junior direktori, direktori i ostali.
Na neki način veze unutar firme mogu napraviti problem, i u većim sistemima se takve ideje seču u korenu.
Naravno, ljudi su ljudi i nikada privlačnost ne može nestati i sve je moguće.
Ali…
Ali ako ste vlasnik ili direktor firme onda je to sasvim pogrešno.
Emotivnost (ne emocije) na poslu nemaju mesta. Pogled na vas kao vlasnika ili direktora može biti samo negodujući. Vlasnik je neko ko praktikuje i upućuje na vrednosti. Neko na koga se zaposleni mogu osloniti i pitati za savet. Ako sami ne praktikujete neke vrednosti kako možete očekivati od drugih tako nešto?
Striktnim stavom o odnosima unutar firme možete samo dobiti kako zaposleni znaju da ne napreduju „favorizovani“ već oni koji rade i stvaraju.
Ako mislite da emocije prevazilaze zdrav razum – otpustite osobu i radite posle toga šta želite. Da, zaposlene ne treba da zanima lični život vlasnika ili direktora – i nemojte ga mešati sa poslom!
Emocije ako ih imate koristite za privatan život i pregovore, dogovore i motivaciju zaposlenih na poslu.
Firma ili kompanija su tu da daju pravni okvir ideji, planu, stvore novac, naprave radna mesta a ne za druge stvari.