Naplatna rampa u Italiji – izvor: Politikos.it
Prijatelj mi je ispričao situaciju koja se desila pri postavljanju aparata koji izdaju karte na autoputu pre više godina. Aparati su postavljeni, vozači kola koja prilaze i stižu do rampe očekuju nekoga da im da kartu koja će biti provučena na poslednjoj sekciji autoputa. I nikoga nema da im da kartu. Sve dok ne vide uputstvo na kome piše da je potrebno pritisnuti dugme. Među prvim kolima koja su stigla na naplatnu rampu Pojate kod Niša vozio je tamnoputi pripadnik romske nacionalnosti. U momentu kada je shvatio da mora da pritisne dugme da bi dobio kartu, lice mu se ozarilo i uzviknuo je:
Šta možemo da naučimo iz ovog primera?
- Da ne izmišljamo toplu vodu,
- da treba da putujemo kako bismo videli dobre stvari i pokušali da ih primenimo,
- čitamo natpise tj uputstva za stvari koje ne znamo kako funkcionišu
- menjamo stvari kada se pojave nove i bolje (evoluiramo)
Evolucija
Danas naplatne rampe u Italiji rade fantastično i druge funkcije – npr naplatu. Primećuje se tendencija skoro potpune automatizacije rada naplatnih rampi. Ljudi postoje na još nekim mestima, pod pritiskom sindikata ali stvari postaju neminovne – funkcije koje mogu da se automatizuju idu tim putem. Veliki broj naplatnih rampi sa velikim brojem opcija plaćanja – platne kartice, kartice za autoput, keš… U pitanju su veoma jednostavni aparati koji su delom terminali za očitavanje magnetnih kartica a delom mašine za sortiranje i brojanje novca. Ostatak je računar. Ono što uvek vidimo napolju je konstantan progres i izmene u cilju poboljšanja. Naravno da postoje i nazadne stvari koje se uvide i jednostavno odbacuju.
Sreća (ili nesreća)
Nekada pomislim da smo imali sreće da smo preskočili neke tehnologije i momente u razvoju i jednostavno uskočili u stvari XXI veka. Naravno postoji i loša strana zato što nismo razvili odnos istim tim stvarima koje nismo doživeli. Primeri sa platnim karticama pokazuju koliko ljudi brzo usvajaju dobre stvari.
Platne kartice
Preskočili smo deceniju korišćenje platnih kartica kako bismo usvojili sve rizike koji postoje pri korišćenju i uskočili u debitne i kreditne elektronske kartice od 2002 godine. Ameks i Visa su postojali i ranije i korišćeni su u tadašnjoj Jugoslaviji. Sa raspadom zemlje, predstavnici kartica su se povukli zbog malverzacija od strane korisnika i vratili posle više od 10 godina. Za tih 10 godina svet je doživeo mnogo malih kriza koje su se ticale gubljenja podataka o klijentima, prevarantima koji bi vam ukrali podatke i skinuli novce sa računa. Bili smo blaženi i jednostavno uskočili u korišćenje – kako automata za podizanje novca tako i bezgotovinsko plaćanje, kao da se ništa nije desilo. Doduše i dalje imamo nizak nivo korišćenja online prodavnica. Verovatno su ljudi oprezni.
Kako stvari izgledaju
Nekako se stiče utisak da se evolucija servisa, tehnike, procesa i procedura odugovlači iz po meni nekoliko razloga
- izmene bi automatizovale stvari koje rade neki ljudi koji bi u tom slučaju bili višak (čuvanje socijalnog mira)
- implementacija na prvi pogled izgleda preskupa iako na duže staze štedi novac i ubrzava neke proste stvari
- pravi se zadrška kako nedostaje ljudi/znanja kojima se sistem može unaprediti ili se jednostavno štedi zbog prethodnog razloga
- ne zna se za bolje/ne uči se
Umesto zaključka
Da se ne bi zavaravali – sve ovo postoji svuda. Ali ono što razlikuje svet od nas je neminovna promena koju profit i poslovanje tj razmišljanje o istom teraju ljude, organizacije da se menjaju. Državna administracija se menja zbog ušteda i bržeg protoka informacija…
Ako moraš da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš – progutaj je odmah. Ako moraš da progutaš nekoliko žaba, najveću progutaj prvu. — Zoran Đinđić