Ne pravi dugoročne planove… – deVos via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)
Kako se vreme pomera počinjem da sumnjam u dugoročne poslovne planove.
Dugoročne strategije su nešto sasvim drugo. Dugoročni planovi prestaju da imaju smisla jer plan zahteva razradu i merljiv rezultat na osnovu kog bi se ocenio uspeh. U ekonomiji u kojoj živimo (lokalnoj i globalnoj) – klijenta je sve teže osvojiti i svi pribegavaju najlakšem načinu – manjoj ceni – ne razmišaljući o strategiji svog poslovanja.
Tako da planovi padaju u vodu. Bar oni dugoročni.
Strategije više imaju smisla – kako su više okrenute ozbiljnom hazardu i da citiram dragog prijatelja
U pitanju je procena rizika i kockanje na određenu kartu. Kada se više puta kladiš na neke stvari i one uspeju – pomisliš da si zajebani baja. Kladiš se na onu tehnologiju/koncept za koji misliš da će da pobedi i koji ćeš pratiti i prodavati. Što je smisleniji i aktuelniji – to je veća šansa da ćeš pogoditi.
Tako da poslovanje čak više nije ni pitanje plana niti strategije već dobrog kockanja na kraće i duže staze. Što više znanja imaš i što čistije glave razmisliš o nečemu, imaš više šanse da uspeš.
I naravno da imaš dobre stavove koji se mogu preslikati u poslovanju kako bi uspeo i da zaradiš.
Ne znam da li sam uspeo da prenesem utisak o čitavom konceptu planiranja i strategija na duže staze. U poslednje vreme imam prilike da radim na biznis planovima koji započinju sa idejama i konceptima i koji se ocenjuju – da li su smisleni ili ne. Svi na papiru imaju dobru osnovu i injekciju startapitisa. Ali one nisu zakucane u kamenu i moraju se menjati onog trenutka kada se vidi kraj neke etape.
Mnogo pogrešnih koraka je napravljeno stojeći u mestu – sa kineskog kolačića sudbine
Bitno je objasniti svim mladim i starijim ljudima da posle prvobitnog plana mora postojati planiran sledeći korak. Makar se on zvao i … „prodaj posao i beži„.
Svi mi mislimo da ćemo svojim postojanjem i idejama promeniti svet. Malo je ljudi koji to zaista mogu. Bez velikih ideja nema pomeranja planina.
Razuman čovek se adaptira prema svetu dok nerazuman nastoji da adaptira svet prema sebi. Prema tome sav napredak zavisi od nerazumnih ljudi. – Džordž Bernard Šo „Maksime za revolucionare“