Hleb i kifle – revisited

U rano jutro ispred Paula

Na moju veliku žalost najposećeniji članak na ovom blogu je onaj posvećen Hlebu i kiflama kao uspešnom primeru preduzetnika. Ne zato što je loš već zato što smatram da postoji daleko više boljih tekstova.

U svakom slučaju nastavak priče o lancu pekara „Hleb i kifle“.

Pre par meseci sam bio u Americi, tačnije na Floridi. Na veliko iznenađenje, već prvog jutra u Majami Biču, na Linkolnu (kao Knez Mihajlova) pronašli smo „Paul„.

Našoj sreći nikada kraja. U vizuelnom identitetu razlika između dva bredna prestaje baš tu. Sve što vidite od: logoa, kombinacije boja, plastičnog escajga, pločica unutar objekta, odeće osoblja, dizajna menija i robe veoma podseća na „Hleb i kifle“.

Ono što je velika razlika je ono što se jede i pije. Hrana u Paulu je slatka. Skoro da nisam probao slanu stvar. Ne zato što je nema, već taj ukus ne dominira u ni jednom jelu.

Hranu vam uglavnom spremaju u slučaju da su sendviči, dok su gotove stvari na nivou ograničenog broja varijacija na temu kroasana.

Linkoln Road, Miami Beach, USA

Sve naravno zavisi i od senzibiliteta i cene. Kvalitetna hrana na Floridi (Majami Bič) prema ceni i nije vrhunac kvaliteta koji bismo cenili dolazeći iz Evrope.

Cene su iznenađujuće slične kao i u Beogradu. Usluga je nešto što je drastično drugačije.

Tako da je ovaj članak mali osvrt na pekare, cene i kvaliteta, tamo i ovde.

Naravno ovaj članak je i testiranje podizanja rejtinga ključnih reči :).