Kako do novca koga nema? – lekcija (56)

IMG_0873

Majk i deda diskutuju o knjizi – Peter Brown via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0

U razgovoru sa vrhovnim direktorom kvaliteta korporacije za koju sam radio (C level), pre nekih 8 godina, postavio sam mu jedno pitanje.

Kako ste uspeli da pokrenete ovaj projekat i da ga finansirate?

U pitanju je bio globalni projekat uvođenja kulture Šest sigmi (Six Sigma) u svaki element poslovanja. Jednostavnom kalkulacijom tj množenjem broja kancelarija, par ljudi koji trebaju da se uključe, brojem konsultanata, radnih dana potrebnih za prvobitnu edukaciju, pravljenjem projekta, evaluacijom, menadžement vremena… finalna cifra se činila astronomskom. Čitav projekat je bio okrenut tome da se poslovanje meri, poveća kvalitet, smanjuje škart (kako u proizvodnji tako i u poslovnim procesima).

Smanjenjem škarta smanjuju se troškovi opoziva, zamene, povećava se kvalitet kako poslovanja tako i proizvoda.

Vidi ovako, stvar je bila jednostavna. Pogledao sam koliki je budžet za časove engleskog jezika u Francuskoj koji smo plaćali kao korporacija i predložio sam da se preusmeri u ovaj projekat. Cifra je bila približno ista. Ljudi koji žele da nauče engleski će naučiti hteli ili ne hteli. Kvalitet mora da se ubaci u srž svakog dela poslovanja.

Nekada treba iseći loše projekte, reći glasno i jasno da se nekada desila loša odluka i da se počne ispočetka. Održavanjem u životu loših projekata, planova, akcionih planova se samo rezervišu novci i vreme u nešto šta nema budućnosti. Optimizacija je ključ svakog posla pa čak i državnog.

Ako na svoje postojeće budžete samo dodajete stvari neko će morati da plati toliko breme.

Okrenite priču na drugu stranu.

Naravoučenije ako ste stigli do kraja teksta: novca uvek ima samo treba pogledati na pravu stranu i uzeti ga (tj onu gomilu koja ima vaše ime na sebi).