Dan za isplatu rudara blizu Samit Hila, Pensilvanija – Janet Lindenmuth via Flickr (CC BY-SA 2.0)
Jedna od najgorih stvari koje mogu da vam se dese tokom rada u multinacionalkama je to, da pokupite čudnu boljku koju vam serviraju odozgo na dole (vertikalni menadžment). A to je politička korektnost.
Na kraju dana stvar je jasna. Ili to imaš u sebi ili nemaš. Ne možeš je naučiti i uspešno lagati kako živiš sa njom (jelte politička korektnost).
Takođe, ako je imaš, možeš samo naučiti kako da je bolje uobličiš i prikažeš, a da ne izgledaš kao kompletan majmun (eng. dork).
U svakom slučaju u privatnom životu nema političke korektnosti. Zašto? To je VAŠ život i on ne mora da bude u harmoniji sa svetom. Kome god da se ne sviđa može sebe da pošalje tamo gde se obično ne šalje, a kome se sviđa – neka uživa u vožnji.
Za to vreme na poslu … stvarnooo. Vi treba da preživite i napravite profit??!!! I da budete u harmoniji sa svima? Ima veoma male šanse i treba da prodajete nešto ciljnoj grupi koja ne može da se buni npr hrana za domaće životinje. Politička korektnost zahteva vreme, pažnju, strpljenje (koga imamo sve manje) u trci da održimo kompanije u zdravom životu (iako možda lično ne živimo zdravo – ali nas to niko ne pita).
Država traži svoje, radnici traže svoje, dobavljači i kupci traže svoje… na kraju dana ostaje samo ono… budi korektan i završi posao. Niko vas neće pitati da li ste prihvatili više posla nego što možete da podnesete. NIti vas iko pita da li radite sa firmama koje su konkurencija i da li možda postoji – etički problem.
Ako svi znaju za one druge i način na koji poslujete, ili je posao završen na legalan način i bez glavobolje, nakon čega su svi srećni – nikoga više neće biti briga za prošlost ili je sve otišlo dođavola.
Jer idemo dalje, dan je gotov i obračuni su svedeni. Puno sreće i manje dvoumljenja sa suviše servilnosti ;).