Put koji vodi nikuda
Kada izađete na tender, bio on u javnom ili privatnom preduzeću, postoji pitanje koje mori svakoga a to je: ko će, kako i sa koliko, potplatiti i dobiti posao (i da li će se možda završiti sve kao na dobrom takmičenju).
Show me the money
U tržišnoj privredi nekoliko stvari odlučuje o tome ko će dobiti posao: cena, kvalitet, uslovi prodaje i održavanja, procenat mita i veza.
Ovde mora postojati otvorena priča o mitu i korupciji i koliko je štetna po poslovanje kako onog koji nudi usluge i robu tako i o onome koji kupuje.
Faktori koji utiču na veličinu mita
Faktor cene sve više ne utiče toliko o odlučivanju, kako se marže (margina, procenat) za prodavce formiraju, tako da pokriju operativne troškove prodavca uz minimalni profit. Svaki dodatni popust ide na uštrb profita osim u slučajevima kada prodavac dobije poseban popust od proizvođača na ime sigurnijeg zaključenja posla. Cena je u principu slična svuda i u tesnoj vezi je sa kvalitetom.
Kvalitet dolazi uglavnom od proizvođača tako da na njega nema mnogo uticaja.
Uslovi prodaje i održavanja zavise od toga koliki rizik je firma spremna da prihvati. Uslovi prodaje se mogu ticati vremena plaćanja, periodu odgovora na upite – gde sve zavisi od resursa i rezervi novca. Koliko ste spremni da kreditirate klijente u vremenu (da li zaista želite taj problem)? Koliko imate ljudi koje možete da držite na standby-u koji će čekati poziv u 6 ujutru (24/7 podrška)…
Na kraju, mito može da postoji u slučaju da postoji dovoljno profita koji može da se koristi u te svrhe, tj neko treba da se odrekne profita zarad zaključenja posla. Ako ga nemate (novca) i mito finansirate i poslova koje očekujete da ćete dobiti – ušli ste u vrzino kolo iz kog nema izlaza.
Ako po svaku cenu napravite posao pomoću mita, samo da bi imali posao, bez ulaženja u finansijski balans troškova i profita, ništa niste napravili. Kompletna finansijska konstrukcija uključuje troškove, zarade, obaveze i u slučaju mita treba biti manja od prodaje. Novac za mito je odnekud morao da dođe, i u slučaju da prevazilazi profit, sredstva moraju biti nadomeštena sa drugog izvora ili projekta.
I na kraju mit o vezama. Veze mogu pomoći kao preporuka. Preporuka tipa: želim da se zaposlim, imam CV, završio sam neku školu ili sam skroz snalažljiv i dopadljiv, znam nekoga ko radi tu i tu pa mogu da pitam da me preporuči. Svaki HR će prihvatiti sugestiju već zaposlenog da postoji skroz OK i kompetentna osoba, tako da će CV doći na vrh gomile. PReporuka će vam omogućiti da prođete beauty contest, ali pravi posao i onaj sledeći teško da ćete dobiti bez prave realizacije.
Reči mudrosti
Ne idite u tom pravcu, tj mita. Veze možete koristiti ako znate da imate džebane (tur. municije) kojom ćete pobediti i uraditi posao kako treba i van svakih očekivanja.
Ne nudite mito i ne podstrekavajte ga. Jednom kada krenete tim putem teško ćete izaći iz kruga. Svaki sledeći posao, ne bi li ga dobili i osigurali kakav-takav rad i promet novca, nudićete sami mito, jer ćete biti očajni i u zabludi da se samo tako može dobiti posao.
Mito je prečica do posla koja, ako se koristi, zahteva ozbiljnu pripremu, oštro oko i talenat za finansije. Drugim rečima nije posao za amatere. A i nelegalan je.