Hvala Eniaku za link. A sada traktat o konkurenciji. Dole viđeni performans je deo takmičenja za najbolje igranje na šipci. Neverovatno koliko je potrebno požrtvovanja, fokusa i vežbe kako bi stigli do nivoa na kom ove devojke nastupaju. Ovo nisu samo neke igračice koje možete naći u drumskoj kafani, ovo su sportisti.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=PtC5Zc-v35I]Ovo su samosvesne žene, željne igre i takmičenja. Ovo je odavno prevazišlo nivo kreiranja jeftinog uzbuđenja kod muškaraca i kreće se opasnom putanjom – profesionalizma.
U stvari čitav ovaj članak se bavi profesionalcima tj gorespemenutim igračicama.
Ako pogledate, ovaj sport je relativno mlad ali na užasno visokom nivou. Zamislite samo sate i sate vežbanja, kao i fokusa na razmišljanje kako napraviti najbolji performans i iskoristiti svoje telo na fascinantan način. Neverovatno, zar ne?
Kada biste posvetili sve nabrojano u vašem poslu – gde bi vam bio kraj? Ili je konkurencija spemna da ode još dalje?
Iako verujem u to – da uvek treba ići svojim putem i ne gledati konkurenciju (u stvari treba videti loše stvari i izbeći ih kod sebe), uvek se postavlja pitanje nivoa sa kog treba krenuti i držati ga. Po mom ukusu, kada kreneš visoko onda postavljaš standarde, i ako konkurencija nije spremna da uloži energiju i vreme da se digne na taj nivo usluge, ti nastavljaš dalje, jer jednostavno želiš da budeš nedostižan.
Naravno, uvek postoji opcija „burazer“ ekonomije. Tu kvalitet ne igra ulogu na kraće staze, tj do god se rezultati ne računaju. A kada počnu da se računaju onda preuzimaju profesionalci.