Nakon divnog razgovora sa dragim prijateljem koji se bavi web produkcijom (a može se aplicirati na skoro svaku industriju koliko god bila regulisana ili neregulisana) osetio sam potrebu, da razbijem iluzije i objasnim zablude i samoobmanjujuća uverenja sebe i okruženja.
Osnova problema
Mnogo ljudi zna da radi posao.
Malo manje ljudi zna kvalitetna do uradi posao.
Određeni (i manji broj) ima širinu i mogućnost da sagleda i brzo implementira rešenje.
Malo ljudi, uz ručno biranje saradnika iz struke ali i dodatnih delatnosti, može da se uhvati u koštac sa obimom problema koje kompleksni projekti donose.
Tek poneka firma ili pojedinac može kvalitetno da isporuči komplet vanserijsku uslugu, sa znanjem i procesima razvijanim na velikim projektima – više puta. Ovo podrazumeva vođenje armije ljudi koja generalno zna kuda ide onda kada ima menadžment, ali je bez vođstva kao obezglavljena živina.
Konsekvence problema
Kao i uvek – to je novac.
Pristup pravom novcu i pravoj igri o kojoj možete da čitate u novinama ili biznis časopisima dolazi onda kada imate sposobnosti da se upustite i isporučite projekat od početka do kraja sa konstantnim održavanjem kvaliteta – tokom više meseci ako ne i godina, uz armiju dodatnog osoblja koje nema veze sa osnovnom delatnošću.
Naravno da izgleda kao naučna fantastika. I to samo zato što nikada nismo probali ili se postavili tako – tj nismo vežbali za taj momenat.
I gde smo mi?
Većina ljudi/kompanija u industriji je na nivou malo organizovane grupe koja ima pristup novim tehnologijama. Neorganizovani pojedinci ili kompanije rade kao podizvođači velikih projekata koji nas mimoilaze. Mimoilaze nas, po mom ličnom mišljenju, iz straha od neizvesnosti/odgovornosti/rada od 15 sati i još mnogo drugih (irelevantnih) stvari.
Poneki pojedinac ili agencija preskoči na sledeći nivo i organizuje projekat sa klijentom, koji ne sluteći šta ga čeka, nekako završava projekat. I svi se opeku i ne idu dalje. Ne rade na daljem razvoju posla. Jednostavno, ne žele sebi tu muku.
Prelazak na sledeći nivo
Bez daljnjeg, na kraju dana je preduzetnički duh u pitanju i put kojim se ide. Da li ste spremni da pređete na sledeći nivo?
Mi (kao zajednica) smo u većini slučajeva na drugom nivou. Postoje firme koje pređu na neke sledeće nivoe i drago mi je da zajednički radimo i intenzivno gazimo dalje. Jer suština preduzetništva je baš taj prelazak nivoa i investiranja i pravljenja nečeg novog i boljeg.
A većina ekipe se bavi preživljavanjem.
Zašto se ne ide na sledeći nivo?
Da li želite da podignete svoje osnovne troškove na n-ti nivo, stvorite posao koji zahteva menadžment a ne vas – kao bogomdanog vlasnika tj gazde? Da li želite da provodite vreme sa advokatima i računovođama a manje sa onima koji rade posao? Sve su ovo realne situacije koje vas čekaju negde gore u lestvici organizacije.
Ako se brinete o tome da li će vaši ideali biti zaboravljeni ili prodati – tj ono zbog kojih ste počeli da radite… Prokleto će biti zaboravljeni i prodati jer preduzetnik radi da bi stvorio za sebe i druge i nahranio ego razvijanjem posla.
Evoluiraj ili popravljaj matične ploče. Zaboravi razmišljanje o tome šta će ko reći! Da li će ti neko pomoći ako ne možeš da platiš stan/hranu i da li će ga interesovati da li može da ti pomogne.
P.S.
Ivan Minić je napisao svoj stav o preduzetništvu inspirisan tekstom Mađarskog preduzetnika. Hvala mu na tome.